Да ли (се) чујемо?

Морамо прво да размишљамо о томе колики је интензитет буке, а затим и колико је њено трајање, истиче за Интернет портал РТС-а др Дудварски. Сматра се да је интензитет буке од 85 и више децибела штетан за чуло слуха.

Бука не мора да траје предуго ‒ једноставан звучни стимулус у виду пуцња из пиштоља траје једну милисекунду, а има интензитет од чак 150 децибела. Уколико пуцамо из пиштоља поред незаштићеног ува, може моментално доћи до озбиљне акутне акустичне трауме.

„Ако говоримо о хроничној акустичној трауми, о некоме ко слуша гласну музику сваки дан по седам, осам сати са интензитетом који прелази 85 децибела, а примера ради, бука у дискотеци или неки гласни рок концерт има интензитет 115 децибела, онда то свакако није корисно за његово чуло слуха", објашњава доктор.

Важне су и физичке карактеристике саме буке ‒ интензитет трајања, ритам буке, да ли је континуирана или не ‒ сматра се да је континуирана бука штетнија. Гледа се и на спектар буке у смислу фреквенције ‒ високофреквентна бука делује штетније од нискофреквентне.

Наш саговорник истиче да морамо узети у обзир и индивидуалне чиниоце ‒ године живота и осетљивост, генетске факторе и обољења средњег ува. Претерана и понављана експозиција није корисна и може касније да доведе и до трајнијих оштећења слуха.

Децибели

То је нарочито изражено ако причамо о индустријској или белој буци. Код особа које хронично, дуготрајно и више година раде уз буку која је интензитета већег од 85 децибела, нарочито ако се не придржавају неких савета (не користе заштитна средства), долази до озбиљних оштећења.

Нашем уву не пријају поменути звуци високог интензитета. Сматра се да је нормалан интензитет током конверзације око 50, 60 децибела и то је пријатно. Шапат има интензитет у децибелима око 30, просечна бука у градском саобраћају износи око 80 децибела, и већ тада имамо отежану конверзацију, непријатност, можда и узнемиреност. Сматра се да већ на 85 децибела можемо да говоримо и о оштећењима слуха. Бука у дискотеци или на концерту ‒ нарочито ако се седи поред разгласа ‒ достиже 115 децибела; пнеуматски чекић има јачину такође око 115 децибела.

Постепен губитак слуха

Доктор Дудварски је објаснио и који се стадијуми јављају у оштећењима слуха изазваним буком. Први стадијум је адаптација ‒ померање прага слуха за десетак децибела. „Затим имамо феномен привремене наглувости, вероватно се већина упознала са њим. Када боравимо у дискотеци или на свадби, дешава се да имамо утисак да су нам уши заглушене, може се чак јавити и зујање", напомиње доктор. Иако је то уво пре било потпуно здраво, тај феномен привремене наглувости изгубиће се за 24 или 48 сати.

Радници у тешким индустријама који су више пута изложени буци имају и кумулативне ефекте. Привремена наглувост која траје дан-два потрајаће мало дуже, можда и две недеље и из тога касније настаје перманентна наглувост. Важно је рећи да бука делује на чуло слуха симетрично ‒ оба ува подједнако страдају и то углавном на почетку високе фреквенције. „Обично крене на 4 000 херца, у почетку је прилично неприметно, људи не региструју да заправо слабије чују. Некада се јави и тинитус, зујање у уву", доктор Дудварски истиче примере из праксе.

Један од важнијих феномена је и феномен дисторзије звука. Ти пацијенти временом почињу слабије да разумеју говор, чак и када је он довољно гласан. Имају тешкоће да разликују консонанте с, ш, ч, ф, х... Тако изгледа и клиничка слика ‒ постепена али прогресивна наглувост, зујање у уву, и на крају ‒ отежано разумевање самог говора.

Бекство од буке

Целог живота изложени буци, често и не размишљамо о последицама које она оставља на наш слух ‒ од боравка на саобраћајем закрченим градским улицама, до прегласне музике којој се свесно излажемо слушајући је преко слушалица. Због тога, стручњаци подсећају на терапијске ефекте музике одређене фреквенције, медитације, релаксације и окретања тишини која, ипак, никада није апсолутна.

Иако себе не можемо изоловати у потпуности, можемо се окренути тишини са одређеним нивоом вибрација. У амбијенталној тишини можемо бити сами са собом и тада вибрирамо у складу са природом. Тада, у нашим неуронским системима све ради за нас.