У сусрет празницима ‒ народна традиција и обичаји у децембру

Др Драгомир Антонић, аутор „Српског народног календара", за Интернет портал Образовно-научног програма истакао је да морамо поштовати себе да би нас други поштовали, и да без знања о себи не можемо знати ни о другима.

Српски народ је развио многа веровања и обичаје који су повезани са одређеним празницима и дао им специфична обележја. У њиховом стварању у великој мери био је инспирисан црквеним правилима, али је понекад и одступао од њих и прилагођавао их традицији.

Према речима др Антонића, празници повезују српски народ свуда у свету: „Имамо 118 народних празника годишње. Неки се поклапају са православним празницима, неки не, али живели ми у Срему, Книну, Пироту, или у Васојевићима, сви празнујемо на сличан начин. Када Србин оде на Нови Зеланд и даље слави Видовдан... Слави тај празник у Аустралији, у Канади, слави у Куршумлији. Празници су оно што нас повезује."

То издање постоји више од двадесет пет година и представља „буквар" који читаоцу сваке животне доби може да приближи српску традицију и историју.

„На празнике треба гледати врло једноставно, и ваља разумети шта они значе. Они показују да нисмо од јуче овде, да постоји нека традиција, да постоји прошлост, да смо ми једна алка у ономе што се зове животни циклус српског народа. Сваки народ то има и сваки народ то чува", рекао је др Драгомир Антонић.

У Календару је забележено шта ваља радити ког дана, каква су народна веровања о појединим природним појавама, како се према њима односити. Објашњени су велики православни празници попут Божића, Васкрса, празника Пресвете Богородице. Ту су нашли место и народни празници којих нема у црквеним календарима који су се сачували хиљадама година у народним веровању и ритуалној пракси.

На свечаној промоцији Календара учествовали су аутор др Драгомир Антонић, хор при Храму Светог Ђорђа у Београду, и ансамбл „Певница Ступови".