Најлепше светске књижаре: „Ел Атенео гранд сплендидˮ у Буенос Ајресу

Омиљена аргентинска књижара, једна од најлепших у свету, налази се у згради која је подигнута као позориште „Гранд сплендидˮ, у Буенос Ајресу. Данас, посетиоци књижаре могу да предахну у кафеу на сцени на којој су наступале танго легенде.

Позориште „Гранд сплендид" изграђено је 1919. године на површини од две хиљаде квадратних метара. Макс Гликсман, аустријско-јеврејски имигрант, стигао је у Аргентину 1890. и запослио се у фотографском студију. После двадесет година постао је оснивач аргентинске музичке индустрије. Гликсман је прихватио културно наслеђе своје друге домовине и као велики заљубљеник у танго одлучио да изгради позориште које ће окупити најзначајније уметнике и певаче тог доба, као што су: Карлос Гандел, Франсиско Канаро, Роберто Фирпо, Игнасио Корсини. На почетку сматран плесом бордела и нижих социјалних слојева, танго је прихваћен најпре од стране многобројне имигрантске популације у Буенос Ајресу, а 1919. године добио је и своју, велелепну зграду.

Позориште, радио, биоскоп...
У канцеларији на спрату позоришта, Гликсман је основао радио-станицу „Сплендид" и започео музичку индустрију. Плоче са етикетом „Дискос Гликсман" и танго музиком освајале су Европу.

Ускоро се, међутим, позориште претворило у луксузни биоскоп, а пројекцију немих филмова пратило је живо извођење танго оркестра. Посетиоци су имали прилику да први пут виде и филм „Божанствена дама" Френка Лојда из 1929. године. Тај филм је снимљен у Холивуду, у време транзиције са немог, на звучни филм; музичка подлога и ефекти су били наснимљени, за разлику од дијалога. Почетком 70-их, биоскоп је, накратко, поново претворен у позориште, па опет у биоскоп. Последњи филм приказан 1991. у „Гранд сплендиду" била је „Америчка лепота".

Позоришне ложе за читање
„Гранд сплендид" је делио судбину Аргентинаца, деведесетих је почела инфлација, велика финансијска криза пристизала је у салвама. Зграда је почела да пропада. Онда је стигао спас од групе ИЛХСА и ланца аргентинских књижара „Ел Атенеоˮ. Узели су зграду у закуп, претворили је у музичку продавницу и књижару, уложивши у реновирање.

Архитекта Фернандо Манзоне се потрудио да очува ентеријер „Гранд сплендида", онако како су га, један век раније, изградиле његове колеге Перо и Торес Армањол. Прекрасна централна купола задржала је оригиналне, романтичарске фреске Назарена Орландија. Некадашњи амфитеатар са хиљаду педесет места сада заузимају полице са књигама, око 120.000 Атенеових наслова. Ложе су остале украшене оригиналним орнаментима и тешким црвеним драперијама.

У поподневним часовима пијаниста свира, а због одличне акустике те импресивне зграде, музика се чује у сваком ћошку књижаре. У протеклих сто година, у том здању су биле присутне различите извођачке уметности. „Ел Атенео гранд сплендид" наставља нит са аргентинском богатом културом, традицијом, музиком и тангом. Танго се од 2009. налази на Унесковој листи светске нематеријалне баштине.

 

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво