Живот ван институције

Детаљи пројекта представљени су на конференцији за медије у Прес центру Удружења новинара Србије. Изнета су научно аргументована сазнања на којима је пројекат базиран и још једном је указано на важну чињеницу да сви људи имају исте потребе и права без обзира на то да ли имају или немају сметње!

Пројекат „Живот ван институцијеˮ реализују Удружење „Имам право" у сарадњи са Хуманитарном организацијом „Дечје срце" и Комором за социјалну заштиту, уз подршку Европске уније, Делегације Европске уније у Србији, те у сарадњи са Владом Републике Србије, Министарством финансија.

Братислава Стојковић, председница удружења „Имам правоˮ, објаснила нам је да је реч о системским променама путем којих се особе са сметњама у развоју премештају из институција и збрињавају уз организовану подршку у заједници. Живот у блиском, познатом, непосредном окружењу у најмање рестриктивним условима право је сваког човека - нагласила је наша саговорница.

Наука је доказала да је живот у породичном окружењу стимулативан за осамостаљивање и функционисање у друштву 

Пројектне активности реализоваће се кроз више фаза. Први корак је препознавање и издвајање 80 особа које су смештене у институцијама резиденцијалног типа, као и 45 особа које су у потенцијалном ризику од смештања у институције због ослабљених биолошких или хранитељских породица.

Процесу ʼдеинституционализацијеʼ претходиће детаљна анализа добијених података, едукација запослених у установама социјалне заштите, припрема породица за смештај, истраживање потреба измештених особа, подизање свести шире јавности и позивање на заједничко деловање, објашњава Јулка Пешић, која и руководи тим активностима.

Наука је доказала су да је живот у породичном окружењу стимулативан за развој, осамостаљивање и функционисање у друштву. Осећај породичне сигурности и подршка представљају важну и добру основу у борби са развојним потешкоћама. Пројекат „Живот ван институције" могао би да се назове и враћање у породицу на основу бројних стручних истраживања психијатара, дефектолога, социолога, педагога, психолога... Стратегије развоја система социјалне заштите и планови реформи представљају дуг процес, за чију је успешну реализацију неопходно деловање свих нас, деловање друштва у целини.

У питању су промене које ће, пре свега, помоћи корисницима, али то је и „реформски пројекат деинституционализацијеˮ, сматра Игор Бошњаковић, директор Коморе социјалне заштите.

Реализацијом пројекта повећаће се број матичних или хранитељских породица у којима ће живети особе са посебним потребама и ствараће се услови за развој нових услуга социјалне заштите у заједници. Питање трансформације друштва је питање свих нас, и зато је неопходно да заједно делујемо и стварамо друштво по мери сваког човека, објаснио нам је Горан Ројевић, дефектолог и директор хуманитарне организације „Дечје срцеˮ. Ово није само нов пројекат већ реална могућност за нови бољи живот, додала је Ивана Ројевић, дефектолог и аутор бројних специјализованих програма за особе са посебним потребама.

На конференцији је закључено да је пројекат велика подршка пре свега особама са менталним и интелектуалним сметњама, те да је на свима нама да заједничким деловањем утичемо на стварање друштва у коме једнаке могућности постоје за све.