Седамдесет година Института за медицинска истраживања

Данас се у Свечаној сали САНУ обележава седамдесет година постојања Института за медицинска истраживања.

Тридесет првог маја 1947. године, Српска академија наука основала је Институт за медицинска истраживања ‒ водећи национални научни институт у области биомедицине Универзитета у Београду. У складу са тадашњом политиком, као организатор и центар научноистраживачког рада у земљи, Академија је 1947. и 1948. године основала четири института: Институт за паразитологију, Институт за физиологију рада, Институт за изучавање исхране народа и Институт за патолошку физиологију.

Оснивачи и управници тих института били су академици професори Чедомир Симић, Илија Ђуричић, Стефан Ђелинео и Ксенофон Шаховић.

Године 1954. та четири института обједињена су у јединствени Институт за медицинска истраживања, и то у одвојеним зградама Српске академије наука, Медицинског и Ветеринарског факултета и Института за лековито биље, у којима се, највећим делом, налазе и данас.

Данас се у Институту обављају основна и примењена истраживања у области биомедицине, с циљем да се знања и даље развијају и примењују у научноистраживачкој делатности, образовању и развијеној међународној сарадњи. Институт има импресивне научне резултате.

Више од 140 докторских дисертација и више од стотину магистарских теза

Рађено је на 130 националних научноистраживачких пројеката, а више од половине остварено је у последњих 20 година. Институт је учествовао и на 65 међународних пројеката, а чак 59 потиче из последње две деценије. Као резултат рада на свим тим пројектима проистекло је укупно 2.700 научних радова, од чега близу 900 у последњих 20 година, а од тога око 700 у међународним часописима. Такође, Институт има и два реализована међународна патента, као и један објављени домаћи патент. Не мање важно ‒ као резултат рада Института проистекло је и више од 140 докторских дисертација и више од стотину магистарских теза.

У Институту је данас запослен 91 сарадник, а готово 80 су истраживачи различитог образовног профила медицинских и природних наука, организовани у десет истраживачких група. Од посебног значаја је што две традиционалне групе Института ‒ група за паразитологију и група за исхрану и метаболизам ‒ од 2010. године имају статус Центра изузетних вредности.

Те групе су пре две године реакредитоване под називима Центар за зоонозе преношене храном и векторима и Центар за истраживања исхране и метаболизма. Сарадници Института укључени су у програм трансплантације матичних ћелија хематопоезе који се обавља у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић".

У Институту за медицинска истраживања радило се и на развојним и примењеним истраживањима у сарадњи са привредним организацијама, компанијама фармацеутске и прехрамбене индустрије, за чије потребе су се вршила претклиничка испитивања биолошких карактеристика и ефеката нових прехрамбених и фармацеутских препарата. Осим са фармацеутском и сродним индустријама, Институт је учествовао и у студији изводљивости тј. студији утицаја на животну средину магистралног гасовода „Јужни ток".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво