Скулптуре и рељефи Косте Богдановића

О Богдановићевој потрази за савременим појмом „лепо" кроз „одуховљено", може се говорити као о својственом обједињавању поетике минимализма у схватању форме и већ проверених уметничких вредности из прошлости. У знак сећања на Косту Богдановића, у Галерији 212 (Влајковићева бр. 25) отворена је изложба „Скулптуре и рељефи", на којој су представљена његова скулпторска остварења.

Аутор изложбе је мр Марко Богдановић, Костин син, такође историчар уметности. Изложба која ће трајати до 28. новембра повод је за дубљу анализу богатог креативног опуса Косте Богдановића. Стога смо, у разговору са др Рајком Бошковић, историчарком уметности из Музеја савремене уметности, проникли до суштинских одлика његовог стваралаштва.

Како би се у кратким цртама описала Богдановићева дела?

‒ Мирно, тихо и узвишено. То су форме у којима је ванредно однегована осетљивост за сакралност, другим речима, то су „форме са ауром".

Шта је још значајно поменути из његове богате биографије?

‒ Основао је Центар за визуелну културу и информације у Музеју савремене уметности у Београду 1974. године. Установио је предмет Визуелна култура, који је први пут увео у Академију ликовних уметности у Сарајеву 1982. и касније на постдипломским студијама Академије уметности у Новом Саду.

Имали сте прилику да сарађујете са њим на више планова, а године 2009. приредили сте изложбу у Кући легата под називом „Узвишено у сенци". Како бисте описали профил тог уметника?

‒ Целокупно Костино деловање ‒ које пратимо у области уметности (скулптури, сликарству и фотографији) и кроз истраживања визуелне културе ‒ усмерено је на стварање и неговање обновљеног и проширеног појма „лепог и узвишеног". То је уједно и профил уметника који своју стваралачку активност сагледава јединствено кроз дело и реч. У том смислу се основно Богдановићево полазиште као нека врста „филозофема" у схватању мисије уметности може препознати у складном односу човека према природи и према самом себи, што се може свести у његов познати термин и значење „ољуђење" људског бића ка „тоталној науци о човеку". Отуда мултикултуралност, једна од суштинских одлика његове уметности, представља стваралачки повод за стварање карика у ланцу колективног постојања и искуства.

Поред природних материјала, дрвета, глине, камена, бронзе, у својим радовима је користио и различите индустријски произведене материјале, али се ипак враћао природним?

‒ Да, разумевањем односа према духу дрвета у веровању многих старих народа, посебно у јапанској традицији, настао је његов циклус рељефа Форма јапаника. Богдановић је током осамдесетих и деведесетих година 20. века направио целовите циклусе рељефа у дрвету.
Поред Форме јапаника, ту су Византеме, Форма архитектоника, Готичка, Форма урбана, Форма исламика. Визуелни призор се у тим делима своди на чист естетски сублимат у виду назнака које одликују одређену културу.

У стварању „предмета са ауром" користио је белу, затим плаву и златну боју?

‒ Ако је златна боја синоним за светлост, плава за спиритуалност и медитацију, бела је симбол духовне чистоте. Посебан однос према белини запажен је у циклусу радова Окамењене сенке, док је веома суптилно ускладио однос златне и ултрамарин плаве у радовима Скулптуралне рефлексије.

Коста Богдановић је, између осталог, био инспирисан и хаику поезијом. Те врсте рефлексија преображавале су материјал на којем је радио у изузетно суптилно стање доведено до поетизације дела; с друге стране, издвајао је и два темељна полазишта ‒ пентаграм и одуховљену празнину?

‒ Празнина је за њега „очишћени" простор од сваке материјалне доминације, могла би се означити као место „тиховања" присутно у византијској естетици и исихастичком учењу. У његовој скулптури пентаграмска форма представља културу палеотехничких начела у људском искуству.

Коста Богдановић је током пет деценија стварања и продубљивања на пољу визуелне културе поетизовао призоре кроз стање опипљиве узвишености баш као песник који пише стихове. Стога не чуди што је ових дана у Галерији 212 приређена изложба „Скулптуре и рељефи", и што су представљени радови повод за поновно сагледавање величине и дубине тог изузетног уметника.