Јежеви ‒ чудне бодљикаве лоптице

Постоји петнаест врста јежева, насељавају Европу, Азију и Африку и делове Новог Зеланда. Пошто су дивље животиње, забрањено је да се држе као кућни љубимци у многим деловима света, међу којима су бројне државе Сједињених Држава.

Најстарији познати члан породице јежева живео је пре педесет осам милиона година. Најмањи јежеви под именом Silvacola akare, живели су пре педесет два милиона година у кишној шуми у северној Британској Колумбији. Били су дуги тек око пет центиметара.

Данашњи јежеви су у просеку велики од око 15 до око 40 цм, у зависности од врсте.

На просечном одраслом јежу има негде између 5 000 и 7 000 бодљи. Нису отровне нити опасне и чврсто су прикачене за тело јежа. Користе их у одбрамбене сврхе. Када осете претњу, увлаче се у лоптицу, чиме постају кугла окружена бодљама. У „лоптастом положају" јежеви такође и спавају.

Јежеви живе четири до седам година у природи, што је релативно дуго за животиње њихове величине.

Те симпатичне животиње се чудно понашају када први пут наиђу на неки предмет или храну. Део непознатог предмета или хране лижу све док се не оформи грудвица од пљувачке. Потом том смесом прелазе преко свог тела. Нико није сасвим сигуран зашто то раде.

У зависности од врсте, женке јежева носе младе од 35 до 58 дана. На свет обично доносе пет до шест младунаца а код мањих врста и три до четири.

Јежеви углавном воде усамљенички живот а друже се само за време парења. У неким друштвима представљају посебан специјалитет, а једно време се у Лондону производио и чипс „са укусом јежа". На срећу, у питању је била вештачка арома, а производ није заживео на тржишту.

Приредила: Маја Стојановић