Радост вина ‒ и шест хиљада година пре нове ере

„Алкохол је имао важну улогу у старим друштвима, баш као и данас", каже професор са Универзитета у Торонту, археолог Стефан Батјук, један од аутора студије која је објављена у часопису Америчке академије наука (PNAS). Он додаје да је као лек, напитак за опуштање у разговору, цењена роба и средство које доводи до измењене свести ‒ вино постало незаменљиво у религијским култовима, фармакопеји, кулинарству, економији и друштву древног Средњег истока.

Давид Лордкипанидзе, директор Националног музеја Грузије, који је учествовао у истраживању, каже да су ти велики ћупови „квивриˮ, слични онима који се и дан-данас користе за прављење вина у Грузији.

Истраживачи су извршили биохемијске анализе како би пронашли остатке састојака вина које је керамика упила. Патрик Макговерн, биомолекуларни археолог са Универзитета Пенсилваније, пронашао је доказе о постојању тартарне киселине, што указује на ферментацију евроазијског грожђа, као и три друге киселине: јабучну (малик), лимунску (цитрик) и сукцинат.

Грнчарија је пронађена у једном неолитском селу, у коме је шездесетак људи живело у малим кућама од блата. Они су производили жито, узгајали овце, козе и краве, и користили једноставан алат направљен од костију и опсидијана, вулканског стакла.

Сивкасти ћупови, од којих су неки украшени једноставним мотивима грожђа и људи који играју, били су високи око 80, и широки око 40 центиметара. Присуство вина откривено је у осам ћупова, а процењено је да је најстарији међу њима направљен 5890. године пре нове ере.

„Вино се вероватно правило на начин сличан данашњој традиционалној квеври методи у Грузији, где се грожђе муља, а воће, петељке и семе ферментирају заједно", каже Батјук.

То није најстарији доказ постојања алкохолних пића. Постоје старији докази о ферментираној алкохолној мешавини пиринча, меда и воћа, која се правила у Кини седам хиљада година пре нове ере.

Приредио, Бојан Главонић