Научна конференција о менталном здрављу

У оквиру циклуса конференција Српске академије наука и уметности, у понедељак, 13. новембра, у Свечаној сали САНУ одржан је „Форум о менталном здрављуˮ, чији је мото „Нема здравља без менталног здрављаˮ. Конференција је била посвећена најважнијим областима психијатрије и заштите менталног здравља у разним фазама животног циклуса, а организовали су је Академијски одбор за биомедицинска истраживања САНУ и Удружење психијатара Србије.

Ментално здравље је национални капитал

Према подацима Светске здравствене организације, једна од четири особе у току живота оболи од неког менталног поремећаја (депресија, анксиозност, психозе, злоупотреба супстанци, поремећаји исхране итд.), тако да су то најчешћи узрочници неспособности и нарушеног квалитета живота. Висока прeваленца менталних поремећаја представља велико оптерећење за појединца, породице и друштвену заједницу у целини.

Савремена психијатрија је заснована на принципима добре клиничке праксе и на индивидуализацији третмана, тј. медицини усмереној на особу. Ти принципи омогућавају излечење многих менталних поремећаја, као и побољшање квалитета живота особа са хроничним поремећајима и њихово укључивање у друштвену заједницу, чиме се и опште здравље и квалитет живота целе популације подиже на виши ниво.

„Ментално здравље представља национални капитал. Влада Републике Србије усвојила је Националну стратегију за развој менталног здравља (2007), као и Закон о заштити права особа са менталним сметњама (2013), као део Пројекта за ментално здравље Пакта стабилности Југоисточне Европе. Наше психијатријске установе блиско сарађују са Светском здравственом организацијом, Светским и Европским удружењем психијатара а едукација је у складу са оном у другим европским земљама", изјавила је Душица Лечић Тошевски, под чијим је руководством организована конференција.

Веза између менталног здравља и одрживог развоја

Доктор Даниел Чисхолм из Копенхагена, директор Програма за ментално здравље из Регионалне канцеларије Светске здравствене организације, говорио је о јавном менталном здрављу становништва у контексту одрживог развоја. Представио је мапу ‒ како је све ментално здравље повезано са циљевима одрживог развоја и програма и указао на то колико јавно здравље утиче на развој државе и обрнуто.

„Треба чинити више како би особе са менталним поремећајима могле да лакше приступе услугама, то је тачно, али постоји много више од тога", нагласио је. Један од циљева одрживог развоја је економски раст, а он је повезан са здрављем становништва ‒ када људи деле здравствени проблем, или неуравнотежено употребљавају одређене супстанце, морају одређено време провести ван посла ‒ а то утиче на продуктивност државе, објаснио је.
За одрживи развој важно је зато да се смање неједнакости и да се људи са менталном болешћу укључе у друштвену заједницу. Све је више доказа да лоша социјално-економска ситуација у домаћинствима, или суседства пуна насиља лоше утичу на ментално здравље становништва; тако да адолесценти или деца која су одрасла у веома неповољном окружењу често имају лошије резултате у школи или беже са наставе, упозорио је дански стручњак.

Форум у три сесије

Конференција је била подељена на три тематске сесије. Прва је говорила о епидемиологији, превентиви и унапређењу менталног здравља. Посебну пажњу привукло је предавање о схизофренији.

„Доказало се да редовна физичка активност, четири пута по тридесет минута недељно, значајно повећава когнитивне способности људи са схизоизофренијом", изјавио је професор Норман Сарториус, председник Удружења за побољшање програма за ментално здравље. Светски центри којима се млади могу обратити за помоћ на време ‒ када су на ивици нервног слома, не када су већ оболели ‒ такође помажу да се болест предупреди. У Паризу је основана нека врста хитне помоћи за менталне болести, како би се ефектније деловало, а број хоспитализација смањио.

Програм конференције је обухватио и сесију „Ментални поремећаји у раним животним циклусима", као и „Форум о коморбидитету менталних и телесних поремећаја".

број коментара 2 пошаљи коментар
(уторак, 14. нов 2017, 17:58)
Саша [нерегистровани]

Фенибут

Поздрав за став о менталном здрављу као капиталу.Што се тиче; "и на индивидуализацији третмана, тј. медицини усмереној на особу"-ово мора да се плати код приватника да се не лажемо и то масно и папрено.Зашто наша држава не дозвољава наручивање лека Фенибут из Русије?Сарадња је добра али са свима на бази интереса.

(уторак, 14. нов 2017, 17:51)
anonymous [нерегистровани]

Tresla se gora

rodio se mis,Umesto neke kazne da uvedete za diskriminaciju,Vi pricate green peace pricice...