Лепота и њена сврха

Зашто, кроз целокупну историју човечанства, још није усвојена јединствена, легитимна и константна дефиниција лепоте? Од чега зависи њена концепција, и перцепција? Шта је закључио Јован Дучић?

Први, и данас нерешен проблем естетике састоји се у дефинисању појма лепог. Тако су многи теоретичари, филозофи, теолози, писци, уметници уопште ‒ с мање или више успеха покушавали да речима изразе „шифру", одвајкада. Сетимо се неких:
„Али срећа је увек била тамо где је неко умео да воли и живео за своја осећања. Ако их је неговао, ако их није газио и потискивао, она су му доносила задовољство. Лепота не пружа радост ономе ко је поседује, већ ономе ко уме да је воли и да јој се диви." (Херман Хесе)

„Вредност лепоте је у бескрајној разноликости видова у којима нам се јавља. У томе је и њена оплемењујућа снага и њена највећа драж." (Иво Андрић)

„Бог је леп и воли лепоту." (Мухамед)

„Лепота привлачи погледе." (Марко Тулије Цицерон)

„Лепо је оно што је складно." (Аристотел)

„Лепота је живот, кад живот скине копрену са свог светог лица. Али, ви сте тај живот, и ви сте та копрена. Лепота је вечност што се гледа у огледалу. Али, ви сте та вечност, и ви сте то огледало." (Халил Џубран)

„Лепота је оно што нам годи, а да при томе немамо никакав интерес." (Имануел Кант)

„У мери у којој љубав у теби расте, расте и твоја лепота, јер љубав је лепота душе." (Аурелије Августин)

Међутим, још је Сократ дефинисао појам лепог, и то са потпуношћу и прецизношћу која није мања од њене концизности: лепо је савршена прилагођеност сврси.

Проблем је ипак остао перманентан, због тога што је, како се сматра, сврха увек била јасна и стабилна, док је представа лепог релативна, па се мења од генерације до генерације, од епохе до епохе.

Но можда је баш у овом зачкољица: шта би се десило да изменимо угао посматрања, те да претпоставимо да је „лепо" вечито и непроменљиво, а да је „сврха" онај нестабилан члан једначине?

Ако се сад вратимо на цитирана промишљања великана, уочићемо да је управо овај варијабилни чинилац условљавао уобличавање дефиниције. А потом смо се ми, читаоци (поново, у зависности од свог сензибилитета, тренутног расположења, досегнутог нивоа искуствене зрелости и духовности) опредељивали која нам се од понуђених „формула" чинила убедљивијом и прецизнијом.

(A propos читаочеве „листе зависности", можда би требало уврстити и полне афинитете, имајући у виду Дучићеву мисао да ће „жена о љубави говорити са Алкибијадом, о филозофији с лепим Лисидом, али са старим и ружним Сократом сигурно неће разговарати ни о љубави, ни о филозофији". Не знамо да ли би интервју на ове две теме био примерице дозвољен некој неупитно умној, али нешто мање атрактивној дами, која је поодавно напустила фазу цвета младости.)

Чињеница је, уосталом, да појам сврхе има историјску и социјалну функцију, те да је самим тим изразито релативан.

број коментара 4 пошаљи коментар
(четвртак, 09. нов 2017, 10:08)
anonymous [нерегистровани]

Prostor je ruzan.

Prostor je neutralan.....
Ljepota jeste u prostoru.
Ali ga ne cini ljepsim...
Kad djevojka sjedi na konju. Nisu ni konj ni djevojka postali veca ljepota....
Konj pokazuje da je pravi konj...
Djevojka pokazuje da zna konja jahati.
Univerzum nije. Ni ovo. Ni ono..
Univerzum je sve ..
Nije univerzum pjesma...
Ako neko zna sigurno da jeste .Neka mu bude...
Rekao je oooooooooN.....

(среда, 08. нов 2017, 18:22)
Meli [нерегистровани]

LEPOTA PLUS

Džon Barnet smatra da nema lepe kože bez zdrave hrane i napitaka. Posebno izdvaja kelj kao delotvornu namirnicu, bogatu vitaminom K, koji podstiče cirkulaciju.Prema njegovim rečima, kad se brine o zdravlju, koža blista.

(среда, 08. нов 2017, 16:39)
KOUROS [нерегистровани]

Lepota je bitna

Iako Lajbnic daje primat estetskom iskustvu prirodno lepog, on, govo-reći o problemima zahvatanja jedinstva u mnoštvu i odnosa celine i delova, neposredno govori i o lepom u umetnosti, u konkretnom na primeru romana. Primer romana Lajbnic koristi kako bi ilustrovao svoju tezu da čovek nije u poziciji da u potpunosti zahvati lepotu stvorenog koja potiče od Boga: takav poduhvat bi, po njemu, bio sličan pokušaju da se pročitaju samo početak i kraj romana, te da se na osnovu toga zahvati zaplet.26 Međutim, komenta-rišući ovaj primer, Lajbnic uzgred govori i o karakteru lepote u umetnosti, za koju se ispostavlja da ne odstupa od prirodno lepog: lepota u umetnosti imitira lepotu stvaranja i stvorenog, te Lajbnic, evocirajući srednjovekovnu ideju o knjizi prirode, govori o univerzumu kao o istinskoj pesmi.

(среда, 08. нов 2017, 11:28)
anonymous [нерегистровани]

Ljepota , to ti je...

njegova tetka joka rekao je marsal broz.....