Приче из Народног музеја у Београду ‒ Сава Шумановић

Сава Шумановић је био један од оних људи ‒ довољно срећних да одмалена знају свој животни позив. У његовом случају то је било сликарство.

Рођен је 1896. године у Винковцима. Гимназију је похађао у Земуну, где почиње да се интересује за уметност, а у Загребу уписује Вишу школу за умјетност и обрт. Ту школу завршава са најбољим оценама 1918. г. Тада почиње и јавно да излаже своја дела. 

Године 1920. одлази у Париз, где ће похађати часове код светски познатог ликовног педагога Андреа Лота. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Максом Жакобом и другим уметницима.

Из Париза Шумановић доноси кубизам. Истражује кубистички стил, али му се никада не предаје потпуно. Тада настају и његове чврсте и снажне конструкције које се чине као да су јаче од стена.

И управо на слици Пастирица (која је настала 1924. године у сликаревој 28. години а чува се у Народном музеју у Београду) можемо пронаћи посткубистичко ломљење скулптурално тешких маса комбиновано са планинским пределом. Сава је на сасвим нов визуелан начин представио једну свакодневну тему, додавши јој одређену ноту сете и маште.

Конзервативна средина у Загребу није га прихватила и зато поново одлази у Париз.

Слика која му је донела огромну славу, нарочито у Француској, јесте Доручак на трави, насликана 1927. године и инспирисана истоименим делом Клода Монеа. Песма француског песника Артура Рембоа Пијани брод, али и Жерикоова слика Сплав медуза, надахнули су га да уради слику Пијана лађа за седам дана и седам ноћи непрекидног рада.

Уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика, враћа се у Шид 1928. године. У Шиду слика сремске пејзаже. Његову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оценили. Новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз. Ту настају значајне слике: Луксембуршки парк, Црвени ћилим, Мост на Сени. Та дела карактерише поетски реализам и умерени колористички експресионизам. По повратку у Шид (1930) слика локалне пејзаже и актове. Три године ради на циклусу „Шиђанке", а касније и на циклусу „Берачице", посвећеном берби грожђа.

*Кустос Марина Пејовић 

 

 

 

 

 

 

број коментара 1 пошаљи коментар
(среда, 08. нов 2017, 23:21)
anonymous [нерегистровани]

Ubijen od ustasa

U Sremskoj Mitrovici, u noći između 29. i 30. avgusta 1942. godine, na prostoru uz staro pravoslavno groblje mučenički je stradalo od ustaške ruke 150 nedužnih muškaraca, žena i dece iz Šida, među kojima je Sava Šumanović, jedan od najistaknutijih srpskih slikara 20. veka.