Одступање од технологије: политички приступ будућности запошљавања

На изненађење присутних, учесници су желели да говоре о политичкој страни проблема.

Панел је одржан 26. октобра у оквиру „Светске конференције научних новинара 2017" са поруком: иако се мењају структура и природа посла, те промене неће представљати проблем уколико политички лидери буду подржавали грађане током њих.
Не суочавамо се са превлашћу вештачке интелигенције, већ са новим таласом аутоматизације, поручили су говорници. Физички радници остају без посла, упозорио је аутор и експерт за вештачку интелигенцију Џери Каплан. Нестало је скоро 60 одсто послова које су људи обављали у претходном веку.

Уместо да криве технологију, људи би требало да осигурају прикладно политичко управљање, које би их водило кроз те промене, сагласни су експерти.

Нове индустрије „од девет до пет"

Каплан је објаснио да ће у будућности постојати обиље прилика за рад, али ће занимања бити другачије природе. Према његовом мишљењу, распрострањени послови сутрашњице моћи ће да се сврстају у три категорије:

1. Послови кроз интеракцију „лицем у лицеˮ, који укључују демонстрацију вештина или успостављање односа поверења са другим људима, као што су послови у угоститељству.

2. Данашњи хобији, који могу постати професије услед веће потражње (попут прављења фигура од балона).

3. Нове професије, које у овом моменту не можемо ни да замислимо.

Већ видимо да се рад на неодређено повлачи и уступа место индивидуалним, „фриленс" пословима, уговорима о делу. Рад „на даљину" постаје све популарнији, и према истраживању које је „Галуп" спровео прошле године, 43 одсто испитаних Американаца потврдило је да се опробало у таквом обављању посла ван фирме.

Владе нису у стању да прате темпо промена

Просечно запослено лице има много брига на памети: сигурност посла, здравствено осигурање, пензиони фонд, дискриминацију на послу. Помисао на то да ће ти проблеми само наставити да расту у будућности представља још један извор нелагодности за запослене широм света.

Владе нису у стању да одрже корак са новим трендовима, рекла је Маргарет Леви, директорка „Центра за напредна истраживања бихевиористичких наука" на Универзитету Станфорд. „Како се свет мења, како се родне улоге мењају, уочавамо да се институције све слабије носе са проблемима", упозорила је.

Стручњаци су нагласили да политичари треба да приступе питању запошљавања на целовит начин. На пример, требало би да обезбеде да радници буду довољно образовани и стручни пре него што доспеју на тржиште рада. Маргарет Леви верује да је предуслов за успешно обављање послова будућности разумевање учења као целоживотног процеса.
Постоји јаз између вештина које су у потражњи и оних којима нас уче у школама, приметила је Џоан Вилијамс, директорка и оснивач „Центра за пословно-животно право" на Правном колеџу „Хејстингсˮ при Универзитету у Калифорнији.

„Потребан нам је систем ʼобразовањем до запослењаʼ, који би био концентрисан на уједињење државних факултета и других установа високог образовања са послодавцима, како би заједно идентификовали вештине које ће људима бити потребне", саветовала је Вилијамсова.

Јединствена минимална примања?

Однос између послодавца и запослених такође мора бити размотрен, поручио је Вејн Касио, истраживач глобалног лидерства са Универзитета у Колораду (Денвер).
Смањење броја запослених постало је уобичајена пракса након што је први талас финансијске кризе погодио свет пре скоро десет година.

Компаније морају организовати програме уз које ће запослени моћи да се усавршавају из године у годину, нагласио је Касио. На владама је да осигурају да до тога дође ‒ тако што ће на нове начине омогућавати да се људи осете самоуверено, вредновано унутар својих фирми и безбедно на тржишту рада.

„Концепт јединствених минималних примањаˮ могао би такође заштити раднике ‒ подразумева да националне владе свом становништву обезбеде месечне приходе довољне за подмиривање основних потреба, попут хране и крова над главом.

Иноватори из Силицијумске долине верују да би тај систем смањио оштар контраст између екстремног сиромаштва на једној страни, и финансијског изобиља на другој. То би могло да неутралише последице смањења броја радника у одређеним индустријама услед аутоматизације.

Међутим, учесници у дискусији су се усагласили у једном: док политичари не преузму иницијативу у овој области, будућност запошљавања ће остати проблематична тема.

„Будућност запошљавања је у крајњој линији политичко питање", рекла је Маргарет Леви, додавши да је то „одувек било политичко питање".

*Ауторка је добитница студентске стипендије Светске конференције научних новинара; текст је у оригиналу објављен на интернет порталу WCSJ2017.