Да ли су стари Грци намерно градили храмове на раседима земљотреса

Ново истраживање сугерише да су многа грчка светилишта широм источног Медитерана изграђена на пукотинама насталим услед земљотреса.

У античкој Грчкој није се могао предузети ниједан важнији подухват без савета пророчишта у Делфима. Пророчица би седела на троношцу код отвора у стени из кога су избијали опојни гасови. Они су је бацали у транс и омогућавали јој да предвиди будућност.

Геолошка истраживања у 20. веку открила су да те визије нису биле последица мистичних моћи, већ су их највероватније узроковали отровни гасови из подземних вода. 

Ново истраживање сугерише да су многа друга грчка светилишта широм источног Медитерана изграђена на сличним пукотинама од земљотреса. „Термални извори настали после земљотреса били су на великој цени код старих Грка. Можда је изградња храмова и градова у њиховој близини била систематичнија него што се раније мислилоˮ, рекао је Ијан Стјуарт, професор на Универзитету у Плимуту у Великој Британији.

У недавно објављеној студији професор Стјуарт је навео да су, као и светилиште у Делфима, храмови и друге грађевине у Микени, Ефесу, Книду и Хијераполису изграђени и обновљени на раседима земљотреса.

Истакао је пример Книда, на југозападној обали данашње Турске, где су мештани подигли храм на истом месту на ком је био и претходни, разрушен у земљотресу. Исто се догодило и у другим градовима. Та пракса осликава какво су значење стари Грци придавали подземљу. Оно је за њих било место на које иде душа после смрти и извор мистичних моћи и знања. 

У случају пророчишта у Перахори, Стјуарт претпоставља супротно: да је сеизмичка активност условила напуштање светилишта. Храм посвећен Хери подигнут је у близини термалног извора у 9. веку п. н. е. Када је 300. г. п. н. е. тај извор пресушио (што је највероватније била последица земљотреса), храм је полако почео да губи посећеност. 

Историјски и геолошки подаци показују да су земљотреси били чести на врхунцу античке грчке цивилизације. Тадашњи људи посматрали су их као мистичне појаве, а не природне непогоде проузроковане кретањем тектонских плоча. Нису их, као савремени човек, видели првенствено као извор опасности и деструкције.

Стјуарт сматра да је истраживање још на почетку и да би требало да подстакне компетентније истраживаче, а пре свега археологе, да се упусте у проучавање те теме. Предлаже да археолози испитају и светилишта у Јужној Америци, на Блиском истоку и у Азији како би утврдили да ли су линије раседа земљотреса имале улогу и у њиховој изградњи.

број коментара 1 пошаљи коментар
(уторак, 07. нов 2017, 09:05)
anonymous [нерегистровани]

bez druge strane nema istine

Jedna konstatacija savremenih nam episkopa pravoslavnih je da su naši manastiri građeni ne na najlešim mestima, već u najvećim pustinjama I najtežim delovima za život. a to je bilo upravo monaški cilj, preko podviga dostići večni život. međutim, upravo na ta beživotna mesta I poče priroda da cveta po Božijoj dobroj volji, pa danas ono što mi vidimo jesu najlepša mesta gde stoje manastiri. isto tako ko je čitao žitija pravoslavnih hrišćanskih svetaca a pogotovo onih iz Grčke zna da su se na molitvu pravednika stari paganski hramovi rušili po BOžijoj volji. Sveti Nikola je srušio ne zna se koliko takvih satanističkih svetilišta. Što je vise hramova srušio, time je svetac bio poštovaniji. a sada 2017 nekakav engleski istraživač pokušava da utvrdi razloge za rasede I zemljotrese? Prvobitna priča o monasima I manastirima pokazuje napredak, ovo drugo tumačenje propast. Dakle naše okruženje ima duboke božanske uzroke inače smo u opasnosti da govorimo kako nešto znamo ili naslućujemo, dok smo zapravo u najdubljoj zabludi. Kako uopšte objasniti uske moreuze I zemljouze koji povezuju kontinetne "u pokretu"? jedino Božijim Promislom da se sva zemlja nastani putem seoba iz to jednog središta Ararata u Jermeniji a posle velikog potopa.