Алан Лајтман у Београду: „Научници откривају невидљиви светˮ

Говорећи о разликама и сличностима између уметничког и научног погледа на свет, Лајтмaн се, као физичар и романописац, ослањао на сопствено искуство. Када је реч о разликама ‒ у науци се ствари именују, у уметности остају неименоване; питања се у науци уоквирују одговорима, а у уметности остају без одговора. Сличности се односе на трагање за лепотом и истином, а јављају се и у стваралачком процесу.

Лајтман тврди да књигу „Ајнштајнови снови" не види као књигу о науци, већ као фантазију којом се служио нпр. Габријел Гарсија Маркес. „У двадесетом веку смо научили да је природа много другачија од онога што смо ми мислили да она јесте. Данас имамо могућност да са радио-телескопима и икс-реј зрацима, које људско око не може да перципира, посматрамо космос на другачији начин, начин на који модерни научници откривају невидљиви свет. То је управо та фантазија", изјавио је Алан за „Танјуг".

Према његовим речима, наше вредности и цивилизација доведени су у питање, зато треба да се окренемо синергији науке и уметности: „Мислим да уметност има моћ јер наука и технологија немају вредности унутар себе. Људска бића нам дају наше вредности, то не чине наука и технологија саме по себи. Уметност је веома битна у формирању наших вредности. Она изражава оно што је људско у нама. Мислим да нам је потребно више човечности."

Од науке до књижевности

Алан Лајтман је амерички писац, физичар и оснивач Фондације „Харпсвел" ‒ непрофитне организације чија је мисија да „пружи помоћ новој генерацији жена лидера у југоисточној Азији". Школовао се на Принстону и Калифорнијском институту за технологију, на коме је одбранио докторат из области теоријске физике. Има пет почасних доктората. Радио је на факултетима Харвард и на Масачусетском институту за технологију и био први који је добио двоструко намештење ‒ у области природних и друштвених наука. Сада је у звању истакнутог професора на пољу друштвених наука.

Његова научна истраживања у области астрофизике баве се црним рупама, теоријом релативности, процесом радијације и кретањем звезданог система. Написао је шест романа, неколико збирки есеја, мемоаре, наративну поему у форми књиге, као и неколико научних књига. Роман „Ајнштајнови снови" постао је међународни бестселер. Преведен је на више од четрдесет језика и постао је текстуални предложак за десетине независних позоришних и музичких обрада широм света.