Филозофија медија ‒ Дивна Вуксановић

Књига „Филозофија медија 3ˮ проблематизује питање смисла филозофије у кључу данашњег времена, са фокусом на статус критике и критичког мишљења посматраног визуром критичких студија и хибридних склопова медијске моћи и филозофије. Ауторка Дивна Вуксановић, на трагу преиспитивања филозофске теорије и праксе, покушава да идентификује и антиципира доминантну парадигму којом ће надоместити мањак савремених образаца мишљења, јер се под теретом тржишта и корпоративног капитала губи или редефинише карактер знања, посебно оног које негује естетички, етички и критички смисао. Поводом појављивања те књиге, за Интернет портал РТС-а водили смо разговор са Дивном Вуксановић.

Ваше разматрање заснива се на више аспеката ‒ науке, технологије и медија с једне, и филозофских рефлексија, с друге стране. Да ли су они оквир у коме се могу дефинисати особености савремених медија?

‒ Оквир о коме говорите свакако служи за преиспитивање и превазилажење. Што се парадигме филозофије медија тиче, како је ја замишљам - дисциплина је настала осамдесетих година прошлог века ‒ немогуће је мислити о тој теми без човека/жене и његовог/њеног света. Најпре, човек/жена је ту као полазиште читавог света медија (пре свега са својим креативним капацитетима, имагинацијом, потребом за истином и проблематизовањем затеченог стања), а делом се може појављивати и као крајњи исход процеса медијатизације, у смислу проширења чулности (о чему је писао још Маклуан), те наставка посредовања идеје очовечења. Томе би, по мом мишљењу, медији првенствено требало да служе. Наиме, затечено стање у тзв. медијској култури може се разумети само као (негативни) моменат њеног кретања, а никако као коначни тј. пожељни исход свеукупних процеса медијатизације. Хуманистика, која је данас хотимично маргинализована у корист света капитала, требало би да је у центру пажње изучавања која се тичу филозофије медија.

Ако пођемо од претпоставке да је циљ „филозофије медијаˮ покушај преписивања историје филозофије, разумевање човека, културе и политике кроз призму медија, онда се отварају изазови за нова симболичко-филозофска експериментисања. На шта сте се ви као аналитичар фокусирали?

‒ Најпре преферирам филозофске синтезе, а тек потом анализе. У суштини, не занима ме ретроактивна примена корпуса знања и актуелне методологије филозофије медија на прошла времена. Тај посао препуштам „архиварима". Оно што мене тренутно интересује, и о чему најчешће пишем, јесте садашње стање у коме се налази тзв. медијска култура, као и различите пројекције будућности. Дакле, залажем се за филозофичну, интердисциплинарно конципирану филозофију медија (не пуку теорију) која се бави садашњом медијском сликом, и начинима како да се она доведе у питање и битно побољша. У том контексту, присећам се Хегела и његове идеје да филозофија треба да се бави својим временом, те „у мислима" захвати и проблематизује своје властито доба, уколико жели да буде жива филозофија.

Медијално искуство укључује стварно свакодневно искуство и проширује га на нове нерепрезентативне области у науци и уметности. Стога се разликује од популарних „постхуманистичких" идеја проистеклих из технолошког и антрополошког домена глобалног мејнстрима. Да ли филозофија медија онда има универзални карактер или је одраз појединачних социокултурних образаца?

‒ Као и свака филозофија, од пресократоваца наовамо, и савремена филозофија ‒ у нашем случају филозофија медија ‒ претендује на универзалност, и не жели себе да види као једну од многобројних, пролазних теоријских мода. Због тога она испрва захтева проблемско утемељење, а критичко мишљење је, истовремено, и њен начин егзистенције. Наиме, филозофија медија не заснива своје постојање на хипостазама познатог, и догматским путевима кристалисаног мишљења, већ преиспитује своје властито путовање. По томе је она „квадрирана рефлексија", и мишљење о мишљењу, а не површна анализа медија, тј. емпиријског предмета истраживања. Другим речима, колико је њен допринос важан за разумевање света медија, генерално узевши, још више је значајан за савремену филозофију, тј. за преиспитивање тзв. духа времена, у коме незаобилазну улогу играју данашњи мас- и нови медији.

*Др Дивна Вуксановић је редовни професор на Факултету драмских уметности у Београду, на предметима Естетика, Теорија културе и Филозофија медија.