Светски дан борбе против артритиса: Идемо даље!

У Србији од реуматоидног артритиса болује 30 000 одраслих и 2 000 деце. Поводом Светског дана борбе против те болести, разговарали смо са прим. др Мирјаном Лапчевић, председницом Удружења оболелих од реуматских болести Србије. Будући да се већ две деценије и сама лечи од те хроничне и непредвидиве болести, докторка нам је указала на изазове у лечењу, али и на предности које је донела наука у виду иновативних терапија.

Оболели од артритиса у Србији данас обележавају два важна датума: Светски дан борбе против артритиса и десет година постојања Удружења оболелих од реуматских болести Србије (ОРС). Подсетимо, реуматоидни артритис је хронично прогресивно обољење које оштећује зглобове (мада може захватити и друге органе), а углавном погађа жене у средњем добу. Нажалост, до постављања дијагнозе РА у Србији у просеку прође две године, а чак код 50% пацијената за то време дође до инвалидности.

На вечерашњем свечаном скупу „Идемо даље" у Академији 28, чланови ОРС-а настојаће да скрену пажњу на важност лечења и превентивних прегледа, али и да укажу на проблеме са којима се свакодневно суочавају у борби са артритисом. Тим поводом смо, ексклузивно за Интернет портал РТС-а, разговарали са прим. др Мирјаном Лапчевић, председницом ОРС-а. Упознала нас је са изазовима и најновијим достигнућима у лечењу, али и са природом саме болести.

Шта је, према Вашем мишљењу, обележило претходну годину, када је реч о реуматским болестима и њиховом лечењу?

‒ Већ пету годину организујемо заједнички Конгрес Удружења реуматолога Србије и ОРС-а (УРеС/ОРС), на коме учествују активисти ОРС-а из читаве Србије и гости из удружења суседних земаља. На Конгресу и током предавања и у радионицама учимо како да помогнемо себи и другима. Организовали смо више пута радионице самопомоћи, предавања у централној канцеларији у Институту за реуматологију у Београду, вежбе јоге и тај чија. У свим подружницама се одвијају сличне активности и често гостујемо једни код других. Дружење и узајамно помагање ‒ то је наш мото.

Колико је важна улога науке у лечењу те хроничне болести?

‒ Као удружење подржавамо клиничка истраживања лекова, у једној студији учествовала сам пет година. Наши активисти одлазе на међународне скупове о клиничким истраживањима како би знања пренели нама у Србији. Битно је да се пацијенти информишу пре него што одлуче да уђу у клиничка истраживања. Такође је важно да буду у одбору сваке студије као равноправни чланови са докторима и фармацеутима. Таква је пракса у Европској унији.

Како су се показале иновативне терапије досад?

‒ Биолошка терапија учинила је револуцију у лечењу запаљенских артритиса. У Србији је више од 1.000 пацијената на различитим биолошким лековима о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), мада је потреба бар три пута већа. Од прошле године на располагању су нам биолошки слични лекови који су 30% јефтинији. ОРС и УРеС се залажу да се биолошки лекови не замењују аутоматски са биосличним лековима у немедицинским индикацијама и без знања реуматолога и болесника. Очекујемо да се на листи лекова нађе биолошки лек са новим механизмом дејства, као и биолошки лек за лупус.

Шта, поред лекова, највише утиче на стање пацијента?

‒ Стил живота. Лек не може сам ʼда радиʼ ‒ да би био делотворан, потребно је да пацијент узима лек тачно како му је прописао реуматолог: у тачној појединачној и дневној дози и довољно дуго. Лек боље делује код непушача, неодмерено коришћење алкохола умањује делотворност лека и може довести до нежељених реакција. Потребно је да се болесници током дана довољно одмарају, да имају довољно ноћног сна, да избегавају вирусне инфекције и стрес.

Шта Вас је мотивисало да упркос болести и другим професионалним обавезама прихватите улогу председнице Удружења?

‒ Реуматоидни артритис је хронична, аутоимуна, системска болест са непредвидивим током. Разболела сам се марта 1996. године после низа стресних ситуација. Сетила сам се како сам се осећала када сам се разболела ‒ као да сам упала у бунар из кога нисам могла да изађем. Желела сам да преко ОРС-а помогнем болесницима да не пролазе кроз психичку кризу као ја. Из тог разлога, ОРС је у сарадњи са Медицинском школом у Делиградској у Београду организовао радионице за психосоцијалну подршку, за превенцију и лечење остеопорозе, за развијање здравих стилова живота. Да бисмо били ближи грађанима којима је потребна помоћ, основали смо подружнице ВМА, Нишка Бања, Нови Сад, Крагујевац, Ужице.

Шта бисте поручили свима онима који можда имају неко од реуматских обољења, а игноришу симптоме или избегавају одлазак лекару?

‒ Чувајте здравље док га имате, негујте га. Ослушкујте свој организам. Не занемарујте симптоме који могу указати на болест. Благовремено се јавите изабраном лекару. Слоган обележавања Светског дана против артритиса ове године је ‒ „Не одлажите, задњи је воз ‒ прегледајте се".

 

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 18. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво