Научна седморка Европске комисије

У високи тим научних саветника Европске комисије 2015. године изабрани су: Јануш Бујницки биоинформатичар, руководилац лабораторије Института за молекуларну биологију и биологију ћелија у Варшави, члан саветодавног тела пољског министра науке; Прл Дикстра, социолог са Универзитета Еразмус у Ротердаму, потпредседница Холандске академије наука и уметности; Елвира Фортунато, физичар материјала са Новог универзитета у Лисабону, од 2012. године на њено име је регистровано 57 патената; Ролф Дитер Хојер, немачки физичар, бивши директор Церна, за време његовог мандата у рад је пуштен ЛХЦ, Велики хадронски сударач; Џулија Слинго, метеоролог и климатолог, главна научница канцеларије МЕТ у Великој Британији; Седрик Вилани, математичар, добитник Филдсове медаље, директор Института „Анри Поенкаре" у Паризу, и Хенрик Вегенер, микробиолог, потпредседник и главни научник Техничког универзитета у Данској, стручњак за зоонозе и безбедност хране.

„Група је добра", рекла је Ен Гловер, биолог, чланицa Европске академије наука која је била први и једини главни научни саветник у историји Комисије, напоменувши да је за време њеног мандата Вилани био члан научно-техничког савета бившег председника Комисије. „Сви имају научни кредибилитет и темељно познавање научних доказа, што је неопходно за доношење одлука", истакла је.

Седморо стручњака одржало је први састанак у јануару 2016. године. Карлос Моедас, комесар ЕУ за истраживање, науку и иновације, каже да је група фокусирана на ургентна питања, као што је била епидемија eболе у западној Африци, затим на средњорочна питања у вези са програмом рада, и дугорочна питања, која научници могу сами да предложе. Моедас истиче да теме о којима се разговара са тимом научника не долазе само из његовог кабинета већ и од других комесара и у складу са политичком ситуацијом.

Џејмс Вилсдон, професор науке и демократије на Универзитету Сасекс у Великој Британији пита се како ће група „сачувати независност док буде научно усмеравала политички осетљива питања, којих ће свакако битиˮ. Ипак, истиче да је оптимиста с обзиром на то су имена импресивна: „Начињен је озбиљан корак, и у добром правцу, да се независни и интердисциплинарни научни савети директно укључе у доношење одлука, и то на нивоу Европске уније".

Скептици, наручито у Великој Британији, жалили су се на укидање функције главног научног саветника, сматрајући да је то корак уназад. Стрепели су да ће Комисија комплетно одустати од укључивања науке у процес одлучивања. Било је и оних који су поздравили укидање функције главног научног саветника ‒ активистичка група „Гринпис" поздравила је одлазак Ен Главер, за коју су сматрали да ради нетранспарентно и под утицајем индустријског лобија.

Комесар Моедас истиче да је нова форма научног саветовања по мери европских институција: „Одлука је зрела, разматрали смо разне системе пре него што смо се одлучили за овај модел." Група ће се ослањати на тим од 25 људи ‒ чланова Директората за истраживање, науку и иновације. „Главерова је имала тим од свега пет људи, и сама је признала да их је мало и да то ограничава рад. Захвални смо јој на томе што нам је предочила шта функционише а шта не, тако смо дошли до новог решења", рекао је Моеадас.

Механизам научног саветовања (САМ) добио је шест милиона евра помоћи како би академска и научна друштва својим идејама допринела процесу ефикаснијег доношења одлука, ту се најпре мисли на ангажовање центара за истраживање, и осталих агенција и саветодавних тела ЕУ.

Научноистраживачки центри и академије широм Европе предложили су 162 кандидата за нови тим саветника. Група од три скаута изабрала је седморку којој ће мандат трајати две и по године, са могућношћу једног продужетка.