Видео-игрице и предност у учењу

Истраживачки тим је проучавао 17 добровољаца који су, према властитим изјавама, играли акционе игрице на рачунару или конзоли више од 15 сати недељно. Контролну групу чинило је 17 добровољаца који нису редовно играли видео-игре.

Оба тима урадила су такозвани задатак предвиђања времена ‒ тест за истраживање учења вероватноће. Истраживачи су истовремено бележили мождану активност учесника путем магнетне резонанце.

Учесницима је приказана комбинација три карте са различитим симболима. Требало је проценити да ли је комбинација картица предвиђала сунце или кишу, а учесници су одмах добијали повратну информацију да ли је њихов избор исправан или погрешан. Добровољци су постепено научили, на основу повратних информација, која се комбинација картица односи на одређену временску прогнозу.

Гејмери су били знатно бољи од контролне групе у комбиновању картица за временску прогнозу. Још бољи су били када је реч о комбинацијама картица са високим степеном неизвесности, као што је комбинација која је предвиђала 60% кишног и 40% сунчаног времена.

Студија је показала да су гејмери бољи у брзој анализи ситуације, стварању нових знања и категоризацији чињеница ‒ посебно у ситуацијама с великом неизвесношћу. Научница Сабрина Шенк је изјавила да је такво учење повезано са повећаном активношћу у хипокампусу, региону мозга који игра кључну улогу у учењу и памћењу.

„Мислимо да играње видео-игрица тренира одређене регије мозга попут хипокампуса", навела је, додавши да то није важно само за младе, већ и за старије људе, јер промене у хипокампусу могу довести до смањења капацитета меморије. „Можда можемо у будућности то третирати и видео-игрицамаˮ, закључила је.

Приредила Татјана Цвејић