Видео-игрице и предност у учењу

Неуропсихолози рурског Универзитета Бохум обавили су експеримент који је требало да покаже ко је бољи у учењу – гејмери или они који нису редовно играли видео-игрице.

Током тестирања, гејмери су остварили знатно боље резултате а утврђено је да су имали повећану мождану активност у областима мозга које су релевантне за учење. Истраживање су водили проф. др Борис Сухан, Сабрина Шенк и Роберт Лех.
Истраживачки тим је проучавао 17 добровољаца који су, према властитим изјавама, играли акционе игрице на рачунару или конзоли више од 15 сати недељно. Контролну групу чинило је 17 добровољаца који нису редовно играли видео-игре.

Оба тима урадила су такозвани задатак предвиђања времена ‒ тест за истраживање учења вероватноће. Истраживачи су истовремено бележили мождану активност учесника путем магнетне резонанце.

Учесницима је приказана комбинација три карте са различитим симболима. Требало је проценити да ли је комбинација картица предвиђала сунце или кишу, а учесници су одмах добијали повратну информацију да ли је њихов избор исправан или погрешан. Добровољци су постепено научили, на основу повратних информација, која се комбинација картица односи на одређену временску прогнозу.

Гејмери су били знатно бољи од контролне групе у комбиновању картица за временску прогнозу. Још бољи су били када је реч о комбинацијама картица са високим степеном неизвесности, као што је комбинација која је предвиђала 60% кишног и 40% сунчаног времена.

Студија је показала да су гејмери бољи у брзој анализи ситуације, стварању нових знања и категоризацији чињеница ‒ посебно у ситуацијама с великом неизвесношћу. Научница Сабрина Шенк је изјавила да је такво учење повезано са повећаном активношћу у хипокампусу, региону мозга који игра кључну улогу у учењу и памћењу.

„Мислимо да играње видео-игрица тренира одређене регије мозга попут хипокампуса", навела је, додавши да то није важно само за младе, већ и за старије људе, јер промене у хипокампусу могу довести до смањења капацитета меморије. „Можда можемо у будућности то третирати и видео-игрицамаˮ, закључила је.

Приредила Татјана Цвејић 

број коментара 5 пошаљи коментар
(петак, 06. окт 2017, 10:20)
Nenad [нерегистровани]

Komentari matoraca

Vidim ovde mnogo komentara ljudi od 40+ godina. Nemate vi pojma o igricama, zato bolje nemojte ni da komentarisete. Mi "gejmeri" vas i vase komentare nazivamo "trolovima" i smejemo vam se u lice za takve komentare.

(четвртак, 05. окт 2017, 01:22)
Ivan [нерегистровани]

Bas da poverujem

To je tako jednostrano tumacenje kako bi bar malo ublazilo stetnost video igara. O tome koliko su deca postala oskudna u govoru, zivcana, sa ozbiljnim problemima kicme, ne treba ni trositi reci. I sad nam kao hoce da kazu za utehu da su im bar neke vijugice malo bolje od onih koji ne igraju igrice. Smesno i tuzno istovremeno.

(среда, 04. окт 2017, 15:37)
Kolo [нерегистровани]

zavisi

Malo ko bira da igra zahtevnije kao sto su neke strategije i upravljacke simulacije koje zahtevaju da se malo ukljuci mozak i znaju neke stvari iz zivota. Vecina igra manje zahtevne za razbibrigu.

(среда, 04. окт 2017, 15:00)
anonymous [нерегистровани]

baš glupost

Mogli si i da ih testiraju ko brže jede čips

(среда, 04. окт 2017, 10:24)
anonymous [нерегистровани]

Glupost

Nemam vise sta da dodam.