Како функционишу тинејџери ранораниоци а како они који су ноћне птице

Неки родитељи троше много времена и енергије сваког јутра да би своје тинејџере „извукли из кревета" и натерали их да се на време спреме за школу. Средњошколци често касне на наставу „пречују" аларм будилника, ретко реагују на претње родитеља...

Велики је број студија о хронотиповима и циклусима спавања код различитих типова људи. Експерти који се баве спавањем користе термин хронотип да би описали временски период у којем су људи наводно „програмираниˮ за спавање.

Већ дуго је познато да се тај период помера уласком у пубертет, што објашњава зашто тинејџери чешће остају будни ноћу и спавају дуже ујутру. Родитељи покушавају да то реше тако што их на силу терају у кревет како би се наспавали и били одморни за школу.

У студији објављеној у часопису „Педиатрикс", проф. др Џудит Овенс, директорка Центра за дечје поремећаје спавања у Бостонској дечјој болници и неуролог са Харварда, испитивала је врсте спавања и понашање средњошколаца у Вирџинији који су морали да буду у школи пре 7.20 ујутру.

Чак и када је број сати спавања био исти, деца ‒ „ноћне сове" су чешће имала проблеме са контролисањем емоција и понашања него она која спадају у „јутарњи тип људи". Такав недостатак самоконтроле и унутрашње равнотеже повезан је са бројним негативним облицима понашања карактеристичним за тинејџерске године, као што су злоупотреба штетних супстанци, склоност ка депресији и несмотреност током вожње.

Педијатри и експерти који се баве проблемима спавања и установе за контролу и превенцију одређених болести недавно су почели да препоручују каснији почетак јутарњих часова у настојању да помогну тинејџерима да дуже спавају јер недостатак сна представља озбиљан проблем за ту старосну групу. 

Приредила: Маја Стојановић