Данас је Дан учитеља ‒ сећате ли се своје учитељице?

Дан учитеља се обележава у више од 100 држава, а прогласио га је УНЕСКО 1994. године, јер је на исти дан, 1966. године, потписана „Препорука о статусу учитеља". Ми смо на њихов дан разговарали са учитељицама Основне школе „Душан Радовић" у Нишу. 

Данас се пред учитеље стављају све већи изазови. „Треба да одговори на захтеве деце, да им посвети пуну пажњу, да их мотивише да уче у време када знање није баш на цени; да утиче на развој њихових интелектуалних способности када се оцена сматра јединим мерилом; да их васпитава да буду добри, несебични, искрени и поштени када се на ТВ-у виђа нешто сасвим друго; да прилагоди рад њиховим могућностима, посебно када је у питању инклузивно образовање", каже за Интернет портал РТС-а учитељица Весна Савић. 

Када је реч о односу друштва према учитељима ‒ некада и сада ‒ Савићева напомиње да учитељи данас морају да одговоре и на захтеве родитеља, који су најчешће фокусирани на оцене, често преамбициозни и са нереалним очекивањима. „Све чешће се љуте када им се скрене пажња на понашање детета ‒ бране га, оправдавају или не желе да прихвате чињенице, уместо да прихвате благовремено савете и у учитељу виде сарадника који доприноси развоју, образовању и васпитању њиховог детета", сматра наша саговорница.

У прошлости је, присећа се, учитељ уживао поштовање и поверење целог друштва, па је однос родитеља, као и самих ученика био другачији.

Рад учитеља је, примећује, под сталном лупом јавности: „Очекује се да је учитељ у току са савременим тенденцијама, да примењује савремене наставне методе и средства, да води преобимну педагошку документацију (јер се његов рад вреднује, најчешће, према томе), да се стално стручно усавршава. 

Перманентно образовање учитеља као императив

Наша друга саговорница, учитељица Јелена Kоблишка такође сматра да је велики изазов бити учитељ у данашње време, када скоро свакодневно долази до промена у друштву и закону о образовању, што утиче на рад. Она објашњава: „Учитељ мора доћи добро припремљен на наставу, свакодневно контактира са великим бројем родитеља и мора да се труди да сваки наставни дан изгледа другачије како би деца била заинтересована за рад.ˮ

Учитељи у данашње време морају перманентно да се образују и прате развој технологије како би унапредили наставу. С друге стране, многе школе су боље опремљене наставним средствима, тако да савремена технологија доста олакшава рад и чини часове занимљивијим.

Јелена Kоблишка сматра да су родитељи и деца некада далеко више поштовали учитеље (као и саму школу), док је данас ученицима све дозвољено.

„Рад учитеља је стално ʼпод лупомʼ родитеља, деце, као и самог друштва, а о томе како се учитељ осећа и да ли може у таквим условима да ради, нико не мислиˮ, додаје учитељица и подсећа на то да је рад учитеља један од најодговорнијих у друштву, а да они за то нису довољно награђени ‒ ни поштовањем, а ни материјално.

Две главне предрасуде се, према њеном мишљењу, односе на „кратко радно време" учитеља, и летњи распуст који, верују многи, траје током целог лета. Међутим, учитељи више сати дневно раде и код куће (припремају наставу, прегледају писмене задатке и др.), време пре и после наставе често проводе радећи у школи, а имају обавезе и када су деца на распусту. 

„Учитељ свој одмор проводи за време школског распуста, док други то могу кад желе и током године. Такође, свима ʼбоду очиʼ дневнице које добијамо за екскурзију или наставу у природи, а нису ни свесни тога колико је (посебно у данашње време) тешко бринути о туђој деци", наглашава Kоблишка.

Улога учитеља у васпитању ученика увек је била велика, а посебно је важна у данашње време, када све већи број деце живи у „непотпуним" породицама. Изузетно задовољство учитељ осећа када деци кроз разне примере, приче и савете успева да пренесе праве животне вредности и када на неки начин добије повратну информацију ‒ да су деца то усвојила.  

Међутим, наша саговорница додаје да је велики проблем када дете у породици и свом окружењу стиче неке друштвено и социјално неприхватљиве облике понашања, а родитељи не пружају подршку учитељима који се труде да дете да то исправи.

Учитељ у сарадњи са родитељима изграђује и надограђује позитивне особине детета

Учитељица Виолета Ђорђевић каже за наш портал да је посао учитеља и данас, као и некада, леп, јер је рад с децом - привилегија. „Љубав, искреност и позитивну енергију коју добијате од деце не може да промени ни време ни само друштво. Изазов је велики јер много треба радити на самом усавршавању, али и на решавању нагомиланих проблема које је донело наше друштво", каже учитељица.

Савремено друштво донело је добре, али и лоше стране у образовно-васпитни систем, сматра Ђорђевићева: „Једна од тих лоших страна јесте и деградација учитељског позива од самог друштва. Зато је и положај просветних радника све тежи". Предрасуде о учитељима су, како каже, општепознате и стално се понављају, па тако они који нису обавештени верују да летњи одмор траје три месеца а радно време само четири школска часа, да се добијају велике дневнице приликом реализовања рекреативних настава и екскурзија...

Истиче да је улога учитеља у формирању личности детета огромна и да он у правилној и доброј сарадњи са родитељима изграђује и надограђује позитивне особине детета.

„Само улажући на тај начин можемо очекивати да ће омладина стећи вештине помоћу којих ће одолевати негативним појавама у друштвуˮ, објашњава Виолета Ђорђевић. Зато је неопходно да сама држава подржи учитеље у њиховим ставовима и има више слуха за предлоге који долазе од просветних радника. Она закључује: „Циљ нам је заједнички: здрава, васпитана, културна и образовна омладина!"