Међународни симпозијум о античком новцу

Анализа налаза античког новца значајна је за проучавање монетарне циркулације, па тако и за истраживање политичке и економске историје. Зато се у великом броју европских држава одвијају истраживачки пројекти са циљем да се документују сви познати налази античког новца.

„Предмет Симпозијума је циркулација античког новца на територији југоисточне Европе у периоду од 5. века с. е. до 5. века н. е. Тематски обухвата циркулацију: грчког, римског републиканског, римског царског и римског провинцијалног новца", навела је за Интернет портал РТС-а др Мирјана Војвода из Археолошког института у Београду.

Она је објаснила да се најбоље информације о циркулацији појединих врста новца у различитим раздобљима добијају истраживањем појединачних, гробних и скупних налаза новца: „Анализа монетарне циркулације показује, на пример, да са ступањем на власт новог владара, који одмах започиње са ковањем новца са својим ликом и именом, новац претходних владара (осим изузетака) није изузиман из оптицаја, већ се као важеће платно средство користио и даље. Подједнако је могуће утврдити до којих удаљених подручја циркулише новац појединих ковница. Анализе надаље показују и одређене посебности новца у оптицају: преполовљавање, прекивање, контрамаркирање, имитације, итд., што је важно за проучавање монетарне и економске историје неког подручја у одређеном раздобљу."

Развој истраживања у области циркулације новца 

Иако је прилив новца у Римском царству био неравномеран, анализом интензитета монетарног оптицаја могуће је утврдити кретања интензитета оптицаја у различитим деловима Царства. Наша саговорница је додала да разлике у утврђеном стандардном кретању новца у оптицају захтевају додатну интерпретацију историјских догађаја на одређеном подручју и тражење њихових узрока.

Будући да је анализа налаза античког новца значајна за проучавање монетарне циркулације, а тиме и за истраживање политичке и економске историје, у већини европских држава одвијају се истpаживачки пројекти чији циљ је документовање свих познатих налаза античког новца. Управо зато су истраживања у области циркулације новца, нарочито у римском периоду, доживеле последњих деценија велики развој у хуманистичким наукама.

„Посебна пажња на Симпозијуму биће посвећена ковницама империјалног и провинцијалног новца које су радиле у Виминацијуму током 3. века н. е. Анализа виминацијумских емисија новца више од једног века заокупља европску научну јавност. Како су извесна питања још увек отворена, сесија посвећена виминацијумским ковницама биће одлична прилика да се о томе поведе разговор, размене нова мишљења и донесу нови закључци", објаснила је за наш портал др Војвода.

Еминентни стручњаци из европских земаља и Србије дискутоваће на Симпозијуму о различитим приступима проучавању циркулације античког новца, бавиће се анализом циркулације и монетарним кризама, повезаношћу ковница и циркулације новца на великим удаљеностима, економијом и ковањем на подручју југоисточне Европе, као и на презентацији пројеката из ове области (нпр. The Coin Hoards of the Roman Empire Project) и могућностима њиховог ширења и повезивања.

„Од посебне важности за наше научнике је да се активно укључе у постојеће европске пројекте који се баве регистровањем и анализом монетарних налаза. Симпозијум ће свакако бити добра прилика за успостављање те врсте сарадње са страним научним установама", оценила је наша саговорница.

У оквиру Симпозијума, приређена је и изложба Provincial and Imperial Mint in Viminacijum, ауторки Бојане Борић Брешковић и Мирјане Војводе, чије отварање је планирано за 15. септембар.

Научни скуп подржавају Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије и спонзори.