Најраспрострањенија алергена биљка

Амброзија води порекло из средњих делова северне Америке. То је инвазивна коровска врста која је данас раширена по целом свету. Има је на само на свим континентима, већ и свим већим острвима наше планете. Сматра се да је у Европу доспела у периоду између 1800. и 1850. године. Званично први пут је регистрована на европском континенту 1863. године и то у Немачкој, а свега две године касније и у Француској. Ширењу амброзије погодовала је трговинска размена између Европе и Америке у 19. веку, Први и Други светски рат, али и успостављање социјалистичког друштвеног уређења у појединим европским државама. Експанзија амброзије наступа почетком 20. века у земљама централне Европе, док се у западној није одомаћила.

Овај феномен може се објаснити делимично чињеницом да током седамдесетих година 20. века у земљама тадашњег источног блока долази до значајних промена у пољопривредној производњи.
„Тада се прелази са традиционално ратарских култура: пшенице и кукуруза на нове. Масовно почињу да се гаје културе сунцокрета, шећерне репе и других. У семенском материјалу сунцокрета амброзија се увек може наћи као контаминант будући да припада истој ботаничкој породици", објашњава биолог Марко Несторовић.

Још један од разлога зашто је амброзија нашла погодно тло у бившим комунистичким земљама, по Несторовићу, је и у томе што је коришћење земљишта и одржавање пејзажа било знатно лошије регулисано него у земљама западне Европе.

„У земљама комунистичког режима нису постојали стандарди управљања екстеријером,тако на пример амброзија је проблем у Мађарској, док у суседној Аустрији није", објашњава Несторовић.
На европском континенту амброзује има највише у централној и југоисточној Европи, односно јужној Мађарској, Војводини и Славонији, тако да је наше подручје једно од најугроженијих.

Освајач деградираног земљишта

Већи градови у овом поднебљу који су на удару амброзије су: Нови Сад, Сегедин, Београд и Загреб јер је у њима, у току дана измерено преко 2.000 поленових зрна. Иначе, алергијску реакцију може да проузрокује и свега 15 поленових зрна амброзије. Крајеви јужније од Београда, за сада пролазе знатно боље.Тако се у Нишу измери максимум од 50 до 150 поленових зрна и то углавном кад их нанесе ветар из Панонске низије. Мрежа аеропалинолошких станица у Србији обухвата давдесетак градова и на основу њиховог мерења процењује се са прилично великом сигурношћу које биљке и када могу да изазову алергијску реакцију код људи који су на њих алергични.

„Сматра се да на територији Београда по сваком становнику расте од 5-10 биљака амброзије" каже Несторовић.

Последња експанзија амброзије која се дешава у протеклих двадесет година у земљама источне и југоисточне Европе делимично је резултат процеса социо- економске и политичке транзиције, сматра Несторовић. Наиме овом процесима затворени су бројни пољопривредни комбинати и удруге социјалистичког типа. Велики комплекси земљишта враћени су власницима или њиховим наследницима који ову земљу годинама не обрађују. На тај начин запуштене су велике површине некада обрадивог пољопривредног земљишта које амброзија брзо и лако осваја и таква земљишта постају жаришта њеног ширења.

„Изградња нове инфраструктуре, путева, трговинских центара, праћена је формирањем грађевинског земљишта које амброзија врло брзои врло лако осваја", каже Несторовић.
Амброзија је биљна врста прилагођена освајању празних еколошких ниша и деградираног земљишта са кога је уклоњена аутохтона вегетација. Због фронталног начина ширења сматра се агресивном врстом. Управо на нашим просторима амброзија је пронашла празну еколошку нишу.У Србији је први пут регистрована 1953. године и то у Сремским Карловцима, Петроварадину и Новом Саду. Претпоставља се да је ту доспела бродским саобраћајем из Румуније.

„Интересантно је", напомиње Несторовић, "да се амброзија у Банату појавила тек 1980. године, а у Земуну 1988. године. Данас је амброзија присутна на читавој територији Војводине, Београду, и у протеклих двадесетак година веома је изражено њено ширење према јужним деловима Србије. Идентификована је у долинама Велике Мораве, Јужне Мораве, у Сићевачкој клисури, око Пећке Бистрице, на КиМ и деловима јужног Подриња. Претпоставља се да ће бити проблем читаве Србије." каже он.

Подручје Војводине које је равничарско, без географских баријера или високих планина које би могле да спрече миграцију и ширење биљних врста је погодно за усељавање инвазивних и алергених врста биљака.

Цветање амброзије

Амброзија има широку еколошку валенцу. Гради велике, скоро чисте формације на сметлиштима, грађевинском отпаду, на песку и разним другим врло разноврсним стаништима. Као коров се јавља код усева, у воћњацима, виноградима, повртњацима, вртовима, баштама. Амброзија је терофита која неповољни период преживљава у облику семена, а почиње да клија у априлу, када температура тла достигне између 20 - 25 степени. Нови изданци ничу све до септембра, а почетак цветања је још од првих дана јула све до првих јесењих мразева.