Које болести ћемо лечити „поправљањемˮ генома

Које области ће по Вашем мишљењу прве имати користи од технологије поправљања генома?

‒ Мислим да ће од технологије едитовања генома највише користи имати биотехнологија, као и производња хране, и верујем да ћемо резултате видети већ у наредних пет година.
У медицини, моћи ћемо да се позабавимо болестима крви ‒ српастом анемијом, таласемијом, то су болести засноване на грешкама у једном гену. Осим тога, имамо довољно искуства са трансплантацијом коштане сржи и мислим да ћемо у тој области направити пробој за стотине хиљада пацијената у наредних десет година.

Да ли видите неке опасности од употребе технологије едитовања генома?

‒ Једина права опасност је да људи не разумеју шта ми то заправо радимо, и због тога морамо стално говорити о томе и подучавати их. Сама технологија, уколико је користимо разумно, не може нанети никакву штету. Могао бих је упоредити са нуклеарном енергијом ‒ ако би се десила грешка, имала би страшне последице, али и даље користимо нуклеарне технологије.

Недостају закони којима би се уредила примена те технологије. Какве су последице тога?

‒ Немамо одговарајућу регулативу јер је технологија едитовања генома нова. Научници већ јако добро познају ту област, и знају шта може донети корист а шта не... Међутим, на нивоу Европске уније још нисмо постигли потпуну усаглашеност, а слично је и у Сједињеним Америчким Државама. Недостатак закона доводи до тога да немамо довољно средстава уложених у развој те области. Компаније не желе да улажу новац уколико не знају да ће им се инвестиција исплатити у неком разумном року, а без таквих инвестиција наука не може да напредује.