Вештачка интелигенција је нови интерфејс

На конференцији „Нове технологије у образовању" у организацији British Council-а имали смо прилику да о вештачкој интелигенцији и њеној улози у свакодневном животу разговарамо са професором Доналдом Кларком, британским предавачем који има више од тридесет година искуства у тој области.

Шта разликује мозак од вештачке интелигенције?

‒ Ми стално покушавамо да унапредимо мозак, али то је специфичан орган, забораван је, може да буде сексистички, расистички, мора да спава најмање осам сати дневно и лако се деконцентрише. Вашу експертизу не можете убацити у мој мозак, и што је најгоре од свега ‒ мозак, као и човек, умире. Док вештачка интелигенција, област којом се бавим, не спава осам сати дневно, не заборавља, не умире и стално се побољшава. Наравно, вештачка интелигенција не копира мозак, она представља технолошку иновацију која је боља од мозга. Посебно занимљиво је управо то да је мозак творац вештачке интелигенције.

Како се она употребљава?

‒ Уколико претражујете на Гуглу ‒ користите вештачку интелигенцију, јер је он управо то. Ако користите социјалне мреже, такође; ако купујете књиге преко Амазона, алгоритам вам препоручује које књиге да купите. Ако гледате Нетфликс свакако сте изабрали барем једну серију која вам је била препоручена. Питање није како ћемо користити вештачку интелигенцију, јер ми смо већ у том свету. Вештачка интелигенција је нови кориснички интерфејс. Заборављамо да Гугл постоји готово однедавно, сви га користимо, и ђаци када спремају испите и научници када пишу радове. Гугл мапе користимо свакодневно. А све то је вођено вештачком интелигенцијом. Замислите сада свет без Гугла, колико би се у том случају смањила продуктивност. Некада се рачуноводство водило другачије, а данас се, као и нека друга занимања, води помоћу алгоритма. Подаци су показали да је настанком Гугла дошло до огромног повећања продуктивности.

Наш мозак је у развоју стигао до одређене границе, да ли се развојем вештачке интелигенције на неки начин унапређује?

‒ Да, наш мозак има ограничења и то је све у складу са природом. Зато вештачка интелигенција побољшава неке способности мозга. Подсетићу вас да је након три сата играња, светски првак у шаху Гари Каспаров изгубио партију у мечу против ИБМ-овог рачунара Дип блу (Deep Blue). У тренутку победе над Каспаровим, рачунар је био способан да процени двеста милиона потеза у секунди. То је, по некима, само брутална компјутерска снага. Ипак, на крају, Каспаров је у борби против машине изашао као победник.

Међутим, постоји мишљење да роботи представљају егзистенцијалну претњу за човека?

‒ Да, постоји читав низ холивудских филмова попут „Терминатора" који предвиђају да ће нас роботи уништити. Али такав страх је дубоко у нашој култури још од Прометеја из грчке митологије, преко романа „Франкенштајнˮ Мери Шели, до филма „Метрополис" Фрица Ланга ‒ то је један сценарио који се понавља, али заправо није тако. Развој вештачке интелигенције не представља опасност по човека.

Алгоритми се данас користе и у креирању садржаја?

‒ Да, то је веома интересантно. Споменуо сам Нетфликс који ми је препоручио серију „Чиста хемија" (Breaking bad) и целу сам је одгледао. Међутим, мало је познато да је за другу сезону политичке серије „Кућа од карата" сценарио рађен на основу прикупљених података о реакцијама гледалаца на праву сезону. Све се узело у обзир ‒ и када су гледаоци неку епизоду прекинули и отишли на кафу, вратили се и наставили да гледају; у којим сценама су карактери били неубедљиви, односно слабији. Употребили су алгоритам како би утврдили које ликове да елиминишу из сценарија, а које да нагласе и да им дају више простора. На тај начин, друга сезона је била још успешнија од прве, зар то није невероватно?

Недавно је снимљен филм по сценарију који је написао алгоритам. Кратки научнофантастични филм Sunspring приказан је у оквиру такмичарског програма на фестивалу „Санденсˮ прошле године. Надаље, постоје читаве композиције и музичка дела које је написао алгоритам и не могу се разликовати од класичне композиције. Програм анализира базу података постојећих песама и тако „учи" музичке стилове, а затим „компонује" оригиналну музику. Вештачка интелигенција може да се бави и сликарством. На тај начин она је постала део наше свакодневице.

Како видите нашу будућност са вештачком интелигенцијом?

‒ Вештачку интелигенцију видим као Шиву, божанство које ствара и уништава. Оно што ће извесно нестати то су неки послови тј. професије, то се већ дешава, то је наша стварност. Феномен Трампа или Брегзита може се сасвим фино објаснити податком да је преласком на аутоматизовани систем у производњи створена нова сиромашна класа, и тај тренд ће се, нажалост, наставити. Сетимо се да је аутоматизација са обрадивих поља преселила људе у фабрике, из фабрика у канцеларије, сада их гура и из канцеларија, менаџерски послови су такође компјутеризовани и сад је питање куда даље. Знамо да ће незапосленост бити велика, то је деструктивна страна приче. Међутим, моје мишљење је да вештачку интелигенцију треба користити за образовање и обучавање у вештинама за послове будућности.