Вајати

Из 14. века потиче један средњовековни законски документ који не само да указује на корене из којих су настали вајати већ посредно потврђује да су у српској средњовековној држави ожењени синови, браћа или унуци са породицама имали издвојене просторе са лежиштима.
Још је тешко рећи када се та врста грађевина јавља на нашим просторима, ретки су помени у законским споменицима и описима старих путописаца, археолошка истраживања такође не дају много података о томе, а налази су често недовољно јасни.

Данас, када у великој мери живимо у стамбеним зградама или породичним кућама, прича о вајатима делује бајковито или готово нестварно. Најстарији познати опис вајата забележио је 1719. године један аустријски посланик на путу за Цариград, говорећи о једном селу из околине Пирота:

„Овде није обичај да се појединци деле од својих родитеља и фамилија. Овде када се син ожени па нема места за њега и младу у очевој кући, он начини кућерак за себе, али опет на очевом имању... ако има више синова сви остану код оца и живе у задрузи.ˮ
О односу вајата према кући као стожеру стамбеног простора породице или задруге сазнајемо захваљујући још једном запису о селима између Мораве и Колубаре с краја 18. века: „Осим тих кућа су још мале избице, уз кућу, али у њима једва могу наћи места за лежање три човека".
Драгоцене податке о вајатима налазимо и у записима Вука С. Караџића, путописца и истраживача Феликса Каница, научника Јована Цвијића.

Вајати су се градили не само у Србији него и у Босни, Славонији и другим крајевима. С тим у вези, те мале грађевине или њима сличне добијале су различите називе у народу као што су: клијет или клет, зграда, изба, уџера, куљер, колиба, трем, кошара, полача, зграда, троњ и други.
Дакле, ти називи потичу из словенског, латинског, грчког, турског и других језика. Примера ради, „вајат" води порекло из турског језика (ајват или ајат). Клијет или клет припада словенској говорној области и означава станиште Влаха сточара, а коришћен је и у Херцеговини. Трем или тријем налазимо у старословенском језику, а термин је изведен из прасловенског ‒ терм. Зграда је највише распрострањен назив. Забележен је у југозападној Србији, у области старе Рашке, у источној и северозападној Босни.

Вајати-зграде су мањих димензија, грађени на исти начин на који се градила кућа и други објекти у сеоском домаћинству. Често је простор попуњавао само већи кревет на коме је спавала цела породица, мада је било и оних у којима се налазио ковчег за одећу и разбој. Темељнија истраживања која се односе на шири контекст организације породичног насеља говоре о социјалним и историјским аспектима, као и о томе да су обичаји, веровања и забране утицали на распоред објеката у дворишту. Остаци старих веровања о односу човека према светлу и тами, изласку и заласку сунца утицали су и на положај вајата, тако да је њихово место било источно од положаја главне куће.

Са бољим условима за живот у селу се граде веће и трајније грађевине. Једнопросторне колибе добијају трем као саставни део, а често се у оквиру једног објекта под истим кровом граде две или три собе које замењују раније посебно грађене зграде. С тим у вези, изградња вајата је временом била све ређа.