Приче из Народног музеја у Београду ‒ Кличевачки идол

Кличевачки идол je један од најинтересантнијих објеката из праисторије са територије Балканског полуострва. Пронађен је случајно, приликом обраде земљишта, надомак села Кличевац код Пожаревца, 1881. године. Верује се да је идол као заветни дар положен у земљу заједно са спаљеним остацима значајног члана праисторијске заједнице.

Идол је тумачен као Богиња мајка, пратилац на путу у загробни живот или као сам симбол загробног живота. Живописан орнамент ношње и бронзани накит који је приказан на Кличевачком идолу ‒ огрлица, амулет, привесци који висе са појаса ‒ откривају нам како су се одевале и украшавале жене вишег друштвеног статуса у оквиру заједнице чији су се чланови сахрањивали у кличевачкој некрополи.

Фигурина је страдала у аустроугарском бомбардовању Београда и зграде Народног музеја 1914. године. Од Кличевачког идола остала су само три фрагмента појасног дела фигурине који су пуком срећом и великом пожртвованошћу тадашњих музејских посленика остали сачувани за будућа поколења. Али чак и тако окрњен, Кличевачки идол прича причу о животу, веровањима, статусу, па и модним трендовима припадника вишег друштвеног сталежа у праисторијској заједници.

Симбол Кличевачког идола данас се налази на грбу Града Пожаревца.

Јован Митровић, кустос

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.