„Поправљање гена”: тема о којој се расправља

Могућност да се прецизно мења било који део генома било које врсте у природи ‒ чак и геном сложених организама попут људи ‒ постала је стварна захваљујући новој методи едитовања („уређивањаˮ или „поправљањаˮ) генома. Ипак, треба узети у обзир да тако моћну технологију прати и велика одговорност, што је последњих година покренуло велике расправе о етичности таквих захвата ‒ шта је добро и допуштено, а шта није.

Технологије генетичког инжењерства, нарочито најновија технологија едитовања гена методом Crispr-Cas 9, обећавају лечење тренунтно неизлечивих болести. Истраживачи и биоетичари раде на томе да осветле све могуће „замке" како би те технологије биле примењиване за опште добро. Савет за биоетику Нафилд је установио препоруке за коришћење технологије едитовања (поправљања) гена, одакле ће произаћи званични етички водичи за примену у хуманој медицини.

Контроверзна истраживања на репродуктивним ћелијама и ембрионима

„Постигнут је огроман напредак у исправљању гена соматских ћелија у терапеутске сврхе. Савет за биоетику Нафилд тренутно ради на етичким проблемима едитовања гена у репродуктивним ћелијама (germ line cells), а то су промене које се преносе на следећу генерацију. Према мишљењу многих, та истраживања су контроверзна и због тога што се раде на ембрионима", рекла је за Портал Образовно-научног програма професорка Карен Јанг, председавајућа Радне групе за едитовање гена и хуману репродукцију Савета за биоетику Нафилд. 

Промене на нивоу репродуктивних ћелија носе много већу етичку тежину. Свака грешка може наудити будућој јединки због тога што ће је носити свака ћелија организма, као и потомство. С друге стране, ако би се постигла жељена безбедност, такав захват обезбедио би трајно решење за генетичке болести.

Према речима наше саговорнице, и у тој области је постигнут известан напредак, али досадашња истраживања показују да засад није безбедно ту технологију користити на репродуктивним ћелијама. Професорка Јанг је додала и да је могуће је да ћемо ипак моћи да ембрионима мењамо гене одговорне за неизлечиве болести, али не у тако блиској будућности.

Осим у истраживачким лабораторијама, нова технологија се може примењивати у биомедицини (развој нових лекова, терапије засноване на ћелијама и генима, контрола болести које преносе инсекти), репродукцији (спречавање преношења наследних болести на потомство), пољопривреди (повећање приноса, стварање врста отпорних на климатске услове, болести, паразите), индустријској биотехнологији (биогорива, производња лекова, нових материјала). 

„Сва питања која су произашла из ове моћне технологије морамо разматрати на нивоу целог друштва, она морају постати предмет јавне расправе. Није лако проценити став јавности према таквим темама. У Великој Британији јавност је пажљиво пропратила доношење закона који су омогућили донирање митохондрија. Дакле, постоји интересовање, али нисам сигурна колико су људи вољни да се укључе у такве процесе", закључила је Карен Јанг. 

 

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 12. авг 2017, 14:40)
anonymous [нерегистровани]

Bravo

Bravo za sve te naucnike ,svaka cast,samo napred.