Рециклажа ПЕТ отпада ‒ пут до нових производа

ПЕТ амбалажа је у великој мери заменила стаклену амбалажу у индустрији освежавајућих безалкохолних пића деведесетих година прошлог века. Направљена је од полиетилен-терефталата, врсте пластике која се данас највише користи ‒ углавном у прехрамбеној индустрији за паковање воде, уља, сокова, млека и млечних производа, пива, али и за паковање кућне хемије и фармацеутских производа.

ПЕТ амбалажа се брзо прави и лако обликује, па може имати жељени облик и боју а притом није ломљива. Маса флашице направљене од ПЕТ-а која има запремину 500 мл мања је 10‒15 пута од стаклене флашице, што произвођачима пића нарочито одговара. ПЕТ амбалажа није отровна, а одликују је и ниска цена производње и еколошка прихватљивост због могућности рециклирања, рекла је за емисију „Све боје живота" Бојана Живковић, аналитичар заштите животне средине.

Међутим, из аспекта екологије и одрживог развоја, ипак постоје одређени проблеми. Иако постоји скоро савршен систем рециклаже „од боце ‒ боца" ‒ који омогућава да се не стварају стално нове количине амбалаже или да се оне знатно смање ‒ у пракси тај систем није заживео у потпуности.

Наиме, већина светских брендова убацује само до десет процената рециклираног ПЕТ-а у своје производе, плашећи се да потрошачима неће бити привлачна амбалажа која није кристално провидна. Мање повољан начин рециклаже, али ипак добро решење за управљање отпадом, представља претварање те врсте отпада у друге производе. Тако се рециклажом око 25 флаша од два литра може добити влакно за израду једне јакне или пуњење за душеке и јастуке. То влакно користи се и као геотермална подлога за путеве, санитарне депоније, за изолацију у грађевинарству, као и за израду ПЕТ траке која због својих карактеристика може да замени челичну траку у паковању.

У Србији пластични амбалажни отпад чини четири процента укупне количине отпада а рециклажом је обухваћено око 15 процената укупног отпада. Ступањем на снагу Закона о амбалажи и амбалажном отпаду, 2009. године, уведен је принцип „загађивач плаћа" а сам систем је организован у складу са директивама ЕУ. Оне налажу прописивање националних циљева о количини амбалаже коју је потребно рециклирати.

Проблематично код нас је то што се ти циљеви испуњавају у комерцијалном и индустријском сектору, док се сакупљање из комуналног сектора врши у мањој мери. Због тога, неке општине и градови покушавају да успоставе систем одвојеног сакупљања комуналног отпада, што представља први корак ка рециклажи. Добро је, ипак, што се јасно види да су грађани заинтересовани за рециклажу када за то имају могућност, истакла је Бојана Живковић.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи