Племићка храна коју може да приушти свака сиротињска трпеза

Један од критеријума славе јесте да име знане особе постане општепозната ствар. Они који претендују на славу вероватно желе да се уз вечну славу имена везује и њихов лик. То, међутим, није увек случај. Титуларни назив Џона Монтагјуа свакодневно помињемо, али не када се сетимо његовог живота и дела, већ када нам закрче стомаци.

Дотични Џон Монтагју био је богати енглески гроф, који се опробао у улогама министра поште, председника адмиралитета и државног секретара. Другим речима, још један успешан политичар о којем се у његово време много прича, а убрзо потом пада у заборав. Као и о другим политичарима, о њему су забележене бројне анегдоте, од којих многе нису могле да се разграниче од непоузданих прича таблоида.

У путопису „Пут за Лондон" један француски путник забележио је причу о Монтагјуу, која је сасвим неочекивано донела вечну славу његовом имену. Наиме, поред званичних послова, сматрало се да тај државник изузетно ужива у једном пороку ‒ коцки. Умео је да проведе дане и ноћи за коцкарским столом, без предаха. Но мучиле су га неумитне физиолошке потребе, прекидајући његове игре на срећу. Ипак, за једну од тих потреба успео је да нађе лек.

Како не би морао да прекида игру да би јео, од своје послуге је тражио да му припреме храну коју ће без муке моћи да једе једном руком. Тако је његов омиљени коцкарски оброк постало парче меса уметнуто између две кришке хлеба. У анегдоти се даље наводи да се и његовим саиграчима допало то практично решење, те су мало-помало сви они почели да довикују послузи: „Исто што и... Сендвич".

Џон Монатгју је био четврти гроф од Сендвича, што је била племићка титула успостављена у 17. веку у Енглеској. Упркос веома успешној каријери, савремена култура запамтила је само тривијалну анегдоту о његовом животу. Ипак, захваљујући њој, његово име је постало синоним за једно од најпопуларнијих јела данашњице. Грофу Сендвичу до данас није оспорен тај патент, иако историчари сматрају да је вероватније да је до открића сендвича ипак дошло у кабинету током дугих сати прековременог вредног рада, а не у порочној забави.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.