Да ли нас очекује кишовита будућност?

Нова студија о клими која је спроведена у Насиној лабораторији за млазни погон у Пасадени под руководством Хуи Суа, сугерише да је већина глобалних климатских модела лоше проценила количину падавина у тропским регионима у будућности. Разлог томе је што ови модели потцењују смањивање количине облака на великим висинама изнад тропских области које је откривено уз помоћ нових посматрања.

Али, како мање облака може да донесе више кише? Глобално, падавине нису везане само за постојање кишних облака већ и за „енергетски буџет" Земље - енергију која долази са Сунца у поређењу са оном која одлази на загревање.

Високи тропски облаци хватају и задржавају топлоту у атмосфери. Ако у будућности буде мање ових облака, тропска атмосфера ће бити хладнија.

То ће такође повећати падавине, што ће загрејати ваздух да би се направио баланс због хлађења на великим висинама које настаје због мањег броја високих облака.

Противно здравој логици делује и идеја да због више падавина темепратура расте - људи знају да киша хлади вадух око њих, не загрева га. Али, неколико километара више, у горњим слојевима атмосфере, преовлађују другачији процеси.

Када вода испари и претвори се у пару на површини Земље, она се подиже у више слојеве атмосфере, носећи са собом топлоту која је довела до испаравања. У хладнијој горњој атмосфери, када се водена пара кондензује у капљице течности или лед, она ослобађа топлоту и загрева атмосферу.

Хуи Су, Научник у Насиној лабораторији за млазни погон у Пасадени, каже да је откривањем лоше процене ранијих модела кад су у питању високи облаци у тропским областима и циркулација воде у атмосфери „ова студија обезбедила добар пут за боља предвиђања количине падавина у будућности".

Не може се рећи да нисмо упозорени на време. Како ћемо се носити са тиме, то је већ други проблем.

Приредио Бојан Главонић