Скривене приче са Аде

Некада острво, данас полуострво – Ада Циганлија је била позната и као „Водени цвет“, како ју је назвао Бранислав Нушић. Кнез Милош Обреновић је 1821. године острво прогласио за државно и народно добро. Ада је очувала своја природна богатства, која чине динамичан екосистем. Густа листопадна шума природно је станиште птица, појединих глодара, инсеката, водоземаца и гмизаваца. Урбану оазу у срцу метрополе у јеку сезоне викендом посети и 150 000 људи.

Преграђивањем десног рукавца Ада је постала полуострво окружено насипом и омеђено Савом, с једне стране, и Савским језером ‒ с друге стране. Данас, заједно са Адом Међицом, Језером и делом Макишког поља, Ада заузима површину од око 800 хектара.
Дужина Савског језера је 3,7 км, ширина од 200 до 400 метара а дубина од четири до шест метара.

„Ада Циганлија је заправо топоним келтских речи ʼсингаʼ и ʼлиаʼ, што у преводу значи острво и подводни свет. Речи се односе на водостај реке ‒ када је био синга онда је водостај био низак, а када је била лиа тада је водостај био висок. Временом тај назив из Сингалиа прелази у Циганлија", објашњава за РТС Маја Павловић, задужена за односе с медијима у име ЈП „Ада Циганлијаˮ.

Она додаје да је 1809. године Ада била у власништву Младена Миловановића, војводе Првог српског устанка. Карађорђе му је, као блиском сараднику, дао острво на управљање, али је након слома Устанка оно припало турским властима.

Године 1911, у „Гранд биоскопу" београдског хотела „Париз", продуцент Светозар Боторић је имао премијеру првог српског играног филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа", редитеља Илије Станојевића. Делови филма снимљени су управо на Ади Циганлији.

Мали Алкатраз и плава застава 

„Затвор на Ади је саграђен у време Александра Карађорђевића и био је нека врста малог Алкатраза, ограђен мочварама и водом и из њега је било јако тешко побећи. Немамо материјалних доказа да је тај затвор постојао, али се о њему прича", каже Маја Павловић.

Савско језеро је резервоар пијаће воде Градског водовода; припада зони најстроже водозаштите јер је од стратешког значаја за Београд.

Градски завод за јавно здравље два пута недељно узоркује воду из Савског језера на четири локације. Квалитет воде је и један од параметара које Ада треба да испуни како би одржала статус купалишта са плавом заставом. „Сваке године је носилац тог престижног признања, почев од 2012. године", истиче Павловићева.

„Када бисте ван купалишне сезоне узели узорак воде са површине ‒ она би била првог квалитета", каже Александар Хегедиш из Института за мултидисциплинарна истраживања.

Лети вода не може да задржи исти квалитет. Температура расте, уносе се и разне материје па се квалитет воде погоршава, односно, стигне до друге класе. „Некада неки параметри стигну до границе са трећом класом, али никада не пређе у трећу класу", наглашава Хегедиш.

У летњим месецима температура воде варира од 20 до 23,24 степена. За почетак купалишне сезоне мора да достигне 22 степена.

Уређењем највеће велеградске плаже, Савско језеро је постало вишенаменско. Користи се за спорт и рекреацију. На њему је одржано на стотине државних и међународних такмичења у спортовима на води. Зато је синоним за Аду ‒ „београдско мореˮ.

број коментара 0 Пошаљи коментар