Београд исцртаван руком страних и српских картографа

Рађене техником дрвореза или бакрореза, многе гравире су накнадно колорисане, што је увећало њихову уметничку вредност. Израђиване су у Бечу, Нирнбергу, Лајпцигу, Амстердаму, Антверпену, Паризу, Венецији, Лондону скоро четири века. Резали су их најпознатији европски гравери, а по обнови српске државности у 19. веку делатност је проширена ‒ гравире су отискиване и у радионицама српске престонице, објашњава Владимир Томић, виши кустос Музеја града Београда.

Историјска збирка поседује први познати приказ Београда из времена султана Сулејмана Другог. Зебалд Бехам га је израдио у дуборезу 1522. године, у Нирнбергу. На гравири је приказан догађај из 1521. године ‒ надирање јањичара ка Доњем граду под командом Пири-паше.

Турска освајања су имала велики одјек у хришћанској Европи па не чуди што се сцене освајања Београда појављују и у књигама које су знатно касније објављене, као што је „Космографијаˮ Себастијана Минстера из 1550. године, штампана у Бечу.

Од првих радова који описују опсаду Београда у 16. веку, па све до избијања Великог бечког рата 1683. године, појављују се релативно сличне панораме Београда приказане углавном на следећи начин: град посматран са дунавске стране, види се пристаниште, Горњи и Доњи град опасани зидинама, а на свим кулама истакнут је био полумесец. Међу ауторима тог времена свакако треба издвојити Матеуса Меријана и Георга Фишера, објашњава Владимир Томић.

Након хабзбуршких освајања Београда и слома османске војне силе крајем 17. века, још више је порасло интересовање за Београд. Тада настаје велики број ратних хроника, путописа, историја илустрованих многобројним гравирама. Неке од њих рађене су према скицама војних картографа и инжењера који су на лицу места радили цртеже опседнутог града. Такви радови представљају историјске изворе првог реда. Током 18. века у Бриселу, Лондону, Бечу израђивани су бакрорези ‒ ратне сцене, планови и прикази Београда, додаје Владимир Томић.

У 19. веку, повратком династије Обреновић, на српски престо и другом владавином кнеза Михаила Обреновића, од 1860. до 1868. г., започета је последња, одлучујућа фаза у борби Србије за независност. У то време професор Велике школе Емилијан Јоксимовић извршио је геодетско снимање Београда и на основу тих података направљен је регулациони план града. У последњим деценијама 19. века новински дрворези са сликама Београда појављују се у илустрованим листовима широм Европе, каже наш саговорник.

Као нов документарни медиј, фотографија је крајем 19. века полако истиснула израду гравира Београда.

Сачуване гравире представљају драгоцена дела ликовне уметности, важан извор за проучавање историје и урбанистичког развоја града, као и на известан начин романтичан приступ минулим вековима.