Преговарачко поглавље 27 – животна средина и климатске промене

Преговарачко поглавље 27 о животној средини и климатским променама једно је од најзахтевнијих и најкомплекснијих у преговарачком процесу Републике Србије и Европске уније. Прописи ЕУ који чине правни оквир заштите животне средине, а које треба пренети у национално законодавство ‒ обухватају скоро седам стотина различитих правних аката.

Преговарачка група 27 добила је Скрининг извештај за поглавље 27 и позив да поднесе преговарачку позицију без почетних мерила.

„То конкретно значи да ми који смо задужени за животну средину морамо да приступимо изради преговарачке позиције, да урадимо све специфичне планове. Са комплетним нацртом бићемо спремни негде у јуну 2017. године", рекла је за емисију „Зелени часовник" др Стана Божовић, шефица Преговарачке групе 27.

Поглавље 27 је специфично по томе што једино од свих 35 поглавља има продужене рокове који се односе на наредних 25 година.

Наша саговорница каже да је у наредних 25 година потребно изградити око 350 постројења за пречишћавање отпадних вода у Србији. Тренутно се у Србији налази 55 постројења за пречишћавање отпадних вода, од којих је свега неколико у складу са стандардима ЕУ.

Директива која се односи на управљање отпадом захтева усаглашавање са европским стандардима а томе предстоји велики посао на нивоу локалних самоуправа у Србији.

Неопходно је повећати и степен рециклаже и ниво коришћења отпада као ресурса. Тренутни ниво рециклаже комуналног отпада је пет одсто, а циљ је да се достигне 50 одсто.

У свих десет области које обухвата преговарачко поглавље 27 процењена неопходна улагања вреде око десет и по милијарди евра. Само у секторима управљања водама и отпадом, очекиване су инвестиције у вредности од више од осам милијарди евра.

У Србији је почетком године почео да функционише Зелени фонд који треба да омогући стабилни систем финансирања у области животне средине.

„Већ у овом фонду имамо средства која су опредељена ‒ око две милијарде и двеста милиона динара, пре свега као подршка рециклажној индустрији, односно привреди Србије, као и средства која ће ићи за неке ванредне ситуације у области животне срединеˮ, објашњава Божовићева.

Када је реч о претприступним фондовима, Унија додељује највише 85 посто средстава, док други део новца мора уложити држава. С тим у вези, др Стана Божовић напомиње: „Морамо тачно знати колико ће држава уложити новца и кроз планска и стратешка документа планирати који је то новац како бисмо пратили све пројекте и обавезе које нас очекују; управо је могућност да то буде Зелени фонд, јер је реч искључиво о систему одрживог развоја".

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 17. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво