Ронити у филму са добром сценографијом

У Израелу је са професором Авнером Рабаном истраживала подводне остатке луке града Цезареја Маритима, луке Себастос.

Током истраживачке сезоне 1997. године, када се радило у унутрашњем базену античке луке, Гордана је била једини археолог на терену, наравно, како каже, под будним оком професора Рабана. Беспрекорна организација роњења оставила је на њу посебан утисак.

„Било је то дивно искуство, јер се и под водом и над водом налазите у савршеном окружењу античког града који је свугде, где год погледате... па и када ходате по плажи око расутих стубова некадашњег трема или ходате по плићаку по остацима кружне куле", сећа се Гордана.

Сасвим другачије искуство доживела је на супротном крају света, у нечему што, како каже, више личи на Дунав и Саву ‒ а то је Балтичко море. У њему је релативно слаба видљивост, али постоји нешто што је археологу који је дотад ронио само по Средоземљу потпуно незамисливо ‒ у Балтику су остаци дрвених бродских конструкција потпуно очувани! Наиме, захваљујући ниском салинитету, у том мору до скоро није постојао црвић teredo navalis, који се храни органским дрвеним остацима.

У Средоземном мору дрвени остаци античких и средњовековних бродова сачувани су делом само у седиментима, а онда у Балтичком мору ‒ „зароните и свесни сте да сте на броду из 18. века, само што је на њему све сачувано, укључујући и бродску ужад, бурад, товар", истиче Гордана.

О том невероватном искуству каже: „Као да сте у неком филму са добром сценографијом. То је јако тешко замислити. Све је онако како је било када је потонуло пре неколико векова."

Проширење подручја знања

Подводна археологија омогућава да употпунимо слику о некадашњем свету и економији.
Зашто је изузетно занимљива и важна ‒ у води су неупоредиво боље очувани археолошки остаци него што је то случај на копну, објашњава Каровићева.

На остацима бродолома налазе се целе амфоре и други делови товара и бродске опреме, бројне сировине и органски материјали.

Као занимљив пример наводи бродолом откривен и истражен у Турској: „Брод је превозио неколико тона стаклених крхотина на рециклажу, тј. на претапање и поновно коришћење. Стручњаци, конзерватори су десет година склапали те ситне фрагменте и успели да реконструишу велики број посуда. На тај начин добијена је најбоља до сада позната збирка исламског стакла 11. века."

Историја пловидбе

Данас се Гордана Каровић у Музеју науке и технике бави истраживањем историје пловидбе у Србији, првенствено периодом 19. и првом половином 20. века.

„Подводна археологија је у ствари историја пловидбе. Данас се највише бавим савременим периодом, с тим да су ми и даље најзанимљивији потопљени објекти и пловила. Истраживање свих аспеката историје пловидбе, као и истраживање и заштита подводне културне баштине, заслужује сву пажњу и у нашој земљи у овим областима постоје неисцрпне могућности", каже Гордана.

Савремена цивилизација

Археолог, истраживач, авантуриста, Гордана Каровић као највећи страх не описује непознате и неистражене дубине, ризична места и ситуације, опасна створења морског дна, већ сусрет са савременом цивилизацијом испод воде.

Посебно непријатни тренуци су, како објашњава, „када роните и све је идилично, а онда наиђете на увалицу и схватите да је она депонија отпадног савременог материјала, фрижидера, шпорета... који ту никако не припадају... ˮ

Док јој је савремени отпад стварао страшну нелагодност, подводни сусрет са античким материјалом пружао јој је сасвим другачије искуство ‒ он се већ стопио са морским светом у који је доспео.