Дипломатски односи Србије и Шпаније

У новембру 2016. године, у Мадриду, српски и шпански државни архив потписали су Меморандум који предвиђа сарадњу у виду размене стручњака у области истраживања и размене копија архивских докумената и научних публикација.

Прошло је сто година од предаје акредитованих писама Драгомира М. Јанковића, српског посланика у Мадриду, шпанском краљу Алфонсу XIII, што се сматра званичним успостављањем дипломатских односа двеју краљевина. Током ратних разарања страдали су и архивски документи. С тим у вези у Архиву Србије се о српско-шпанским везама налази релативно мали број докумената штурог садржаја, на основу којих је могуће успоставити тек неку врсту испрекидане хронологије тих односа, истакао је за Интернет портал РТС-а др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

О подршци територијалном интегритету Србије, као и плановима у сфери економије и културе, говорио је и шпански амбасадор Мигел Фуертес Суарез.

Шпанију смо у Србији упознавали преко књижевности и позоришних комада који су извођени код нас. Вредност Сервантесовог „Дон Кихота" истицао је далеке 1784. године Доситеј Обрадовић у својим „Саветима здравог разума" и касније, половином 19. века, о том делу писао је у „Српским новинама" и Јован Стерија Поповић.

Енрике Камаћо Гарсија, директор Института „Сервантес", рекао је да између Србије и Шпаније постоје чврсте културне везе, о чему сведочи отварање Института 2004. године, а оне не би биле могуће без изузетне подршке Филолошког факултета и Катедре за иберијске студије у Београду и Филозофског факултета у Крагујевцу, али и помоћи других институција.
Севериано Фернандез Винсенте, директор шпанских државних архива, говорио је о успостављању сарадње са Архивом Србије и обележавању стогодишњице Првог светског рата, у коме је Шпанија као неутрална земља учествовала у хуманитарним мисијама помажући српским заробљеницима у Аустроугарској.

На изложби „Краљевина Србија и Краљевина Шпанија" представљена су документа из фондова и збирки Архива Србије и Националног историјског архива Шпаније, међу којима су: укази о именовању и одликовању српским и шпанским орденима, трговински уговор, извештаји дипломатских представника, нотификације, писма, преводи шпанских дела, фотографије, позоришни плакати, књиге, новински чланци... Осим докумената путем којих се може пратити развој културних и дипломатских веза између Србије и Шпаније, на изложби је посебна тематска целина посвећена српско-шпанским односима током Првог светског рата. На самом почетку ратних збивања, 1914. године, Амбасада Краљевине Шпаније у Бечу преузела је заштиту српских држављана у Аустроугарској, а путем докумената на изложбеној поставци могуће је сагледати стање интернираних и заробљених Срба у Аустроугарској и мере које су тим поводом предузимали дипломатски представници Краљевине Шпаније у циљу њихове заштите. Осим тога, научна и шира јавност први пут је била у прилици да се на овој изложби упозна са делатношћу новинарке и књижевнице Анхеле Граупере, која је боравила током Првог светског рата у Србији као болничарка у мисији Црвеног крста, а касније објавила успомене у којима је описала свој боравак у Србији и ангажовање у Првом светском рату. Аутори изложбе су: Јелица Рељић, др Љубинка Шкодрић и Александар Марковић.