Биосимилари: лице и наличје нових лекова

Будући да је у Србији све више оболелих од инфламаторних болести црева (Кронове болести и улцерозног колитиса) и запаљенских артритиса, потребе за биолошком терапијом превазилазе финансијска средства Републичког фонда за здравствено осигурање.

Подсетимо, биолошки лекови представљају најефикаснију, али и веома скупу терапију, која не само што блокира запаљенске супстанце и уклања симптоме болести већ спречава и оштећење органа и ткива, црева и зглобова. Многе је стога обрадовала информација да су се на тржишту појавили биолошки слични и до 30% јефтинији лекови, који немају идентичну структуру молекула, али према досадашњим студијама ‒ делују на приближан начин. Међутим, док оригинални лекови иза себе имају вишегодишња истраживања и бројне студије које говоре о њиховој ефикасности и безбедности, Европска агенција је регистровала биосимиларе пре три и по године, те се тек очекују релевантне студије о њиховој дугорочној делотворности. 

Неопходно успоставити границе

С обзиром на то да је упућена у резултате нових студија, и да има прилику да сарађује са колегама и стручњацима из Европе, наша саговорница доц. др Маријана Протић, гастроентеролог КБЦ-а „Звездара", потврђује да су биосимилари у употреби свуда у свету (у САД су уведени 15. децембра 2016) и да су искуства доста добра. Међутим, она истиче да биолошки сличне лекове треба давати само пацијентима који претходно нису примали оригинални биолошки лек, јер је реч о крупним молекулима и разлике у њиховој грађи нису занемарљиве. „Потребно је направити национални консензус о томе да неко ко добије оригинални лек, на оригиналном леку и остане; морамо знати ред јер пребацивање (тзв. свичовање) са оригинала на биосмилар и обрнуто може да доведе до нежељених ефеката, па и интолеранције на тај лек."

Љиљан Ђаковић, председник Удружења за Кронову болест и улцерозни колитис у Србији (УКУКС), каже да су поједини пацијенти подозриви према биосимиларима, али да постоје и они који сматрају да је то нова терапијска опција, која ће, захваљујући приступачнијој цени, бити доступна већем броју пацијената.

Утисци пацијената ‒ важни за нове студије

Докторка Протић објашњава да је циљ у лечењу инфламаторних болести црева ‒ постићи оптималне клиничке и лабораторијске резултате, али и ендоскопску ремисију (здрав изглед црева). Стога се лекари труде да биолошком, имуносупресивном или месалазинском терапијом омогуће пацијенту да буде потпуно функционалан и да води живот без симптома.

Међутим, докторка указује на чињеницу да није исто како лекари виде стање пацијента, и како пацијенти доживљавају своје лечење. Зато је значајна иницијатива која се појавила пре неколико година: „Иницијатива на европском нивоу усмерена је на извештавање пацијената о субјективном доживљају симптома болести. То је део новог приступа лечењу инфламаторних болести црева. 'UC CARES' је једна oд неколико неинтервенцијских студија која је само испитивала субјективни доживљај и квалитет живота пацијената пре и после укључивања биолошке терапије", објаснила је др Протић.

Са разлогом се све више говори и о инвалидитету који се јавља (при хроничним запаљенским болестима црева и реуматолошким обољењима) и невољама кроз које пацијенти пролазе ‒ од дискриминације, преко стигме јер су хронично болесни или страха од отказа, до одбацивања породице и тешкоћа у проналажењу партнера. На цене и доступност лекова, нажалост, као појединци не можемо да утичемо, али саосећањем и подршком можемо да олакшамо битку коју свакодневно воде оболели ‒ најчешће млади људи, жељни нормалних животних искустава и изазова.