Будућност биолошке терапије у Србији

Хроничне инфламаторне болести црева захтевају доживотно лечење. Лекари се труде да одговарајућом терапијом контролишу запаљење, уведу пацијенте у ремисију (мировање болести) и одржавају стабилно здравствено стање. Поред терапије кортикостероидима и имуносупресивима, пре неколико година су се и у нашој земљи појавили иновативни, биолошки лекови.

За разлику од кортикостероида, који се могу користити врло кратко и у опадајућим дозама због многобројних нежељених ефеката, биолошки лекови имају моћ да умире и најтеже облике запаљења и да одржавају мирно стање годинама ‒ због чега их најугроженији пацијенти доживљавају као спас.

Међутим, као и сви „дарови најсавременије технологије", и биолошки лекови имају врло високу цену и често долази до њихове несташице. Када се најугроженији пацијенти уведу у лечење биолошком терапијом, потребно је да је примају у континуитету годинама, јер се у супротном (по прекиду терапије) болест најчешће поново активира.

Љиљан Ђаковић, председник Удружења за Кронову болест и улцерозни колитис Србије (УКУКС), потврђује да помоћу биолошких лекова већина оболелих оствари ремисију болести, што посебно значи онима који имају пропратне ефекте (фистуле, кожне промене, стенозе) и младима, који се на тај начин враћају активном и квалитетном животу. Међутим, он наглашава да прекид терапије услед недостатка лека може довести до наглог и непредвидивог погоршања болести: „Често се завршава хируршком интервенцијом која води у трајни инвалидитет."

Како делује биолошка терапија

У разговору са доц. др Маријаном Протић, гастроентерологом КБЦ-а „Звездара", сазнајемо који се то поремећаји јављају у имунолошким реакцијама пацијената са инфламаторним болестима црева и како на те неправилности утиче биолошка терапија.

Ако бисмо крајње поједностављено покушали да објаснимо ‒ када непозната материја (бактерија, вирус или други страни антиген) уђе у здрав организам, имуносистем ствара антитела која се везују за ту страну материју (нпр. бактерију) и уништавају инфекцију. Међутим, људи који су генетски предиспонирани, имају врло бурне имунолошке реакције и њихов имуносистем претерано реагује чак и када објективна инфекција не постоји. Услед Кронове болести или улцерозног колитиса, слузница црева изгледа упаљено као да је у питању нпр. инфекција салмонелом, премда те бактерије нема у организму. Зато се у лечењу инфламаторних болести црева лекари труде да умање ту „безразложну" хиперактивност ћелија. Како?

Откривено је да се на појачано активним ћелијама налазе ТНФ алфа рецептори (фактори туморске некрозе) који стимулишу читав процес запаљења. У лабораторији су помоћу култура идентичних ћелија, „ћелијских клонова", направљени сложени протеински молекули који имају структуру антитела и нападају изазиваче упале ‒ рецепторе ТНФ алфа и блокирају их. На тај начин биолошки лекови блокирају појачану активност ћелија и смирују упалне процесе. Докторка Протић наводи да се биолошки лекови користе и за бројне онколошке болести јер имају врло специфичан механизам, везују се само за одређене хиперактивне ћелије и не доводе до низа нежељених ефеката (какве доноси класична хемиотерапија).

Нежељена дејства

Нови начини лечења траже године истраживања, и морају да прођу кроз три фазе студије у којима се доказује ефикасност и краткорочна безбедност лекова. Др Маријана Протић објашњава да се пре регистровања лек прати четири-пет година, али да се сва нежељена дејства бележе и ажурирају тек у клиничкој пракси, када лек уђе на тржиште и пацијенти почну да га користе.

Докторка Протић је недавно објавила студију о пацијентима који су развијали псоријазу као реакцију на биолошки лек. Када смо је питали колико су честа нежељена дејства код биолошких лекова, одговорила је: „Између 7 и 10% пацијената на биолошкој терапији има неки нежељени ефекат ‒ уколико је индикација лошије постављена, проценат нежељених ефеката је већи. Пре укључивања терапије постоје озбиљна тестирања јер ако не препознате да пацијент има латентну туберкулозу, велика је могућност да ће под биолошким леком добити активну туберкулозу." Поред инфекција, које се могу појављивати као последица употребе лека, помињу се и канцерогена обољења, међутим, докторка истиче: „Ризик од малигних болести није повећан за све пацијенте до шездесет пете године. Уочена је минимално већа учесталост лимфома код млађих мушкараца на комбинованој терапији."

Љиљан Ђаковић, као председник Удружења оболелих (УКУКС), али и пацијент са дугогодишњим искуством лечења од Кронове болести, сматра да је важно да пацијенти буду информисани о терапији коју добијају, као и да имају поверење у свог лекара. Како би се предупредиле нежељене реакције на лек, често се раде лабораторијске анализе (ниво лека и антитела у крви, quantiferon тест, фекални калпротектин тест и сл.), међутим, г. Ђаковић истиче да трошкове тих испитивања пацијенти најчешће сносе сами.

Болести о којима говоримо захтевају много снаге, стрпљења, одрицања, а како је међу оболелима све више младих, природно је да желе да се што пре врате нормалном животу и да зато размишљају о свим могућностима лечења. Нови лекови буде нову наду, међутим, захтевају и одређену меру опреза. Стога је важно да се оболели упознају са позитивним, али и могућим негативним дејствима терапије и да кроз разговор са другим пацијентима и лекарима покушају да што објективније процене предности и ризике нових начина лечења.