Светови под водом

„Реч је о остацима бродова после бродолома, некадашњим лучким постројењима, сидриштима, као и остацима грађевинских конструкција које су се некада налазиле на површини воде, на пример у сојеничарским насељима, или под мостовима, попут Трајановог моста на Дунаву", каже за Интернет портал РТС-а Анђела Дедић, студенткиња Археологије на Филозофском факултету у Београду и потпредседница Клуба студената археологије.

Спектар истраживања подводне археологије је разноврстан ‒ обухвата и насеља и некрополе који су се некада налазили на копну, али се данас, због промена нивоа мора, налазе под водом.

„Мало је познато да су први нама познати рониоци били Римљани", истиче Анђела. Своје ронилачке способности развијали су ради потреба при грађењу лучких структура и мостова. Претпоставља се да су приликом роњења као резервоаре ваздуха користили бешике животиња напуњене ваздухом.

У потрази за историјом

Заинтересованост за предмете под водом почела је још у 15. веку, када су у језеру Неми, у Италији пронађени Калигулини бродови. Ипак, историја као почетну годину подводне археологије наводи 1853, када је на швајцарским језерима опао ниво воде а пред очима фасцинираних становника се појавили артефакти вековима скривани на дну.

„Почетком двадесетог века долази и до првих значајнијих подводних истраживања у Медитерану, у Грчкој, приликом којих су извађене хеленистичке скулптуре потонуле заједно са бродовима", објашњава Анђела.

Међу великим пројектима подводне археологије истиче се истраживање најпознатијег потонулог брода у 20. веку ‒ Титаника, спроведено крајем педесетих година прошлог века.

Ипак, наша саговорница истиче да је најпознатији налаз подводног истраживања механизам Антикитера из 5. века пре нове ере: „Сматра се да је служио за рачунање времена, као и за описивање кретања планета и звезда на принципу бројила са зупчаницима".

Како се живело

Подводна археологија је комплексна и подразумева сарадњу археолога са антрополозима, лингвистима, конзерваторима, биолозима, физичарима, хемичарима и многим другим стручњацима. Тек заједно стижу до комплетних информација о прошлим временима.

Анђела Дедић каже да су у подводној археологији истраживања бродолома од изузетног значаја: „Они пружају низ информација о трговини и њеним путевима, као и о садржају товара, што подразумева порекло намирница које су транспортоване, матичну луку из које је брод испловио, као и одредиште. Сви ти подаци помажу нам да сазнамо какве су биле потребе људи у далекој прошлости."

Као једно од најзначајнијих открића подводних археолога спомиње се бродолом Улубурун у близини обале данашње Турске. Претпоставља се да је брод који је потонуо у 14. веку п. н. е. испловио са Кипра и да се упутио ка Егеји. Носио је разноврстан терет ‒ бакарне инготе, готово тону олова различитог облика, стаклене полуге, али и стаклене перле, маслине...

Наша саговорница истиче да амфоре представљају веома честе налазе у водама мора и да се најчешће доводе у везу са транспортом, било копненим било поморским путевима.

Оне представљају својеврсну, данас веома тражену амбалажу, унутар које се превозила најразличитија роба, попут вина, маслиновог уља, зачина, пистаћа, бадема...

Шта се све крије на дну

Под водом, у рекама или морима, могу се наћи и остаци сидришта. Као занимљив пример наводи се локалитет Биговица у Црној Гори који је био веома дуго у употреби ‒ од четвртог века пре нове ере до дванаестог века нове ере ‒ готово шеснаест векова континуираног коришћења!

Поред сидришта, археолози често налазе и лучка пристаништа, која су откривена и код нас на Дунаву, објашњава Анђела Дедић. Она затим додаје: „Споменула бих и Валданос, главну луку улцињских гусара. Она је често била поприште поморских сукоба, од којих је највећи из 1760. године, када је скадарски везир Мехмед Бушатлија потопио гусарску флоту. Приликом подводних истраживања тог локалитета откривени су и остаци људских жртава споменутог сукоба."

Подводна археологија у бунару

Подводни археолози истражују и олупине бродова, подморница и авиона из периода ратних сукоба. Као један од занимљивијих примера наводи се крстарица Зетра која је у сукобу са француском морнарицом потопљена код Петровца, у августу 1914. године.

Нарочиту пажњу привлачи једна у низу необичности подводне археологије, а то је да она обухвата и истраживања бунара! Римски бунар на Калемегдану или онај на Петроварадинској тврђави били су предмет таквих изучавања.

Подводна археологија у Србији

„Сигурна сам да као асоцијација на подводну археологију, истраживања у Србији нису оно што прво пада на памет", каже наша саговорница. Ипак, напомиње да не треба заборавити реке које протичу кроз територију Србије, а које су вековима имале велики значај. „Помислите само шта све оне скривају!" ‒ додаје Анђела.

Подводна археолошка истраживања спроводе се у Србији тек од почетка 21. века, и то у Сави и Дунаву. Тада су истраживани различити остаци бродова и темељи римских мостова, од којих је најпознатији Трајанов мост код Кладова.

Забележено је да су овде откривени и остаци два римска чамца, код Прахова на Дунаву, као и моноксили различитих димензија у Сави. „Велике су могућности истраживања свих археолошких локалитета који су потопљени приликом изградње хидроелектране на Ђердапу. Можда је управо сада време да се та истраживања и наставе", закључује будући археолог Анђела Дедић.