Живот музичког генија: Волфганг Амадеус Моцарт (први део)

Волфганг Амадеус Моцарт је рођен 1756. године у Салцбургу, лепом граду смештеном на обалама реке Салцах, изнад којег се уздиже величанствен замак.

Моцарт је крштен у катедрали, коју је у 17. веку саградио тадашњи владар, салцбуршки надбискуп ‒ један од изборних кнежева Светог римског царства. Надбискуп је управљао Салцбургом и рудницима соли смештеним у оближњим планинама, одакле је убирао огроман приход. Надбискупи су живели у замку и били су веома богати. Њихов раскошан животни стил обухватао је дворски оркестар и бројне палате. Дворац Мирабел је изграђен за љубавницу једног од надбискупа. Велики број звоника открива снажан утицај који је Црква имала у том граду. Надбискуп је имао велику моћ над својим поданицима и чиновницима.

Музичко наслеђе од оца Леополда

Почетком 1743. године један од тих чиновника је био и Леополд Моцарт, композиторов отац. Леополд је пореклом из града Аугзбурга, са југа Немачке, где се његова породица бавила књиговезачким занатом. Поседовао је таленат који се међу занатлијама ретко сретао. Са осамнаест година отишао је у Салцбург да студира филозофију и право, што је био само један у низу његових необичних потеза. Леополд је уживао у уметничком животу Салцбурга. Град је био довољно мали да очува рустичан паланачки шарм, али су га дворски живот и велелепне грађевине истовремено учинили префињеним културним центром. За годину дана Леополд је завршио студије филозофије и добио препоруке.

Али музика му је одузимала све више времена и годину дана касније избачен је с универзитета због превеликог броја изостанака. Зато је почео да ради као лакеј и музичар за локалног племића, грофа Турна. Тако је почела његова музичка каријера. Године 1743. постао је четврти виолиниста надбискуповог оркестра. Аном Маријом Пертл, ћерком једног адвоката, оженио се 1747. године. Причало се да су били леп пар. Леополд се по читав дан бавио музиком. Куповао је и продавао музичке инструменте и писао музику. Написао је приручник за свирање виолине, који је широм Европе дуго сматран важним делом из те области. Његов неоспорни таленат за компоновање засенило је стваралаштво његовог сина, али Леополду је било суђено да буде учитељ својој талентованој деци, чијем музичком образовању је посветио свој живот. Људи су сигурно мислили да је деци Леополда Моцарта суђено да доживе изванредно музичко искуство.

Његова кћи Нанерл је рођена 1751. године. Била је пет година старија од брата и постала је изузетна пијанисткиња. Волфганг је сео за клавир кад му је било три године и одмах је показао свој готово узнемирујуће зрео таленат за музику. С лакоћом је учио нове комаде а прве композиције је написао већ са пет година.

Таленат који је привлачио пажњу

Леополд је, у сваком случају, препознао синовљев таленат и није оклевао да га свету представи. Већ 1762, кад му је било пет година, Моцарт је свирао пред царицом Маријом Терезијом, у Бечу. Племство је одмах прихватало сваког на кога би царица обратила пажњу. И управо ће племство Моцарту помоћи да изгради каријеру, због чега је Леополд одлучио да сина представи свим утицајним људима тог времена.
Новац су зарађивали одржавајући концерте. Царица је малом Моцарту и његовој сестри Нанерл послала фину гардеробу, а потом су их насликали у новој, отменој одећи.

Када је Моцарт (1763) напунио седам година, заједно су кренули на европску турнеју. Прво су обилазили немачке градове, а онда су стигли и до Париза, где су се задржали пет месеци. Затим, 10. априла 1764, одлазе у Лондон.

На једном дворском концерту краљ је малог Моцарта замолио да чита с листа Хендлово дело, а другом приликом је пратио краљицу док је певала. Он је свирао оргуље, чембало и виолину.
Деца су наступила на добротворном концерту у ротонди Ренила гарденса, популарног састајалишта у Челсију.

 Затечени невероватном зрелости дечака, многи су га сматрали једним од седам светских чуда. Стога је уважени члан Краљевског друштва, Дејнс Барингтон написао рад о Моцарту, претходно га подробно проучивши и послушавши његов наступ.

У јулу 1765. године Моцартови напуштају Лондон и крећу кући преко Холандије, али у Салцбург ће стићи тек у новембру 1766. године. Моцарту је тад било једанаест година и после раскоши краљевских дворова Салцбург и његов надбискуп ће му изгледати као паланка.
У наредних девет месеци проведених у Салцбургу Леополд ће се посветити синовљевом музичком образовању. Постоје сведочанства о вежбама из контрапункта које му је задавао.
У том узрасту би можда било корисније да је млади уметник остао код куће, али већ у септембру 1761. године они крећу за Беч.

Међутим, дванаестогодишњи дечак и седамнаестогодишња девојчица више нису изазивали исту пажњу као приликом њихове прве посете. Упркос свему, Моцарт у то време у Бечу компонује своју прву оперу „Једноставна превара". Али на њено извођење морао је да причека и Леополд се у својим писмима жали на недостатак подршке љубоморних музичара.

Успех у Италији и утицај грофа Колореда

Крајем 1769. отац и син крећу на италијанску турнеју. У Болоњи, где их је угостио гроф Палавичини, доживели су огроман успех. Гроф је окупио добар оркестар, којим ће дириговати Моцарт. Леополд је највише ценио кад га представници аристократије прихвате као себи равног у интелектуалном и културном смислу.
У Фиренци Моцарт је нашао пријатеља својих година, енглеског дечака Тома Линлија. Линли је учио виолину и Моцарту је то пријатељство много значило, због чега га је веома погодила Линлијева прерана смрт. Десетак година касније његов пријатељ се удавио.

По повратку у Салцбург, Моцартови су били дворски музичари, али су се према њима понашали готово као према слугама и нису били нарочито цењени међу представницима двора. Моцарт је почео да пише своју другу оперу „Митридат, краљ Понта". Овога пута дело је одмах изведено у Милану, за Божић 1770. године и доживело је велик успех. Изведено је двадесет пута а Моцарт је дириговао приликом прва три наступа.

Путовања се настављају наредне године. Пре италијанске турнеје Моцарт је 1769. године проглашен за трећег концертмајстора Салцбуршке дворске капеле. После друге италијанске турнеје, децембра 1770, папски двор у Риму је грофа Колореда изабрао за новог салцбуршког надбискупа, који тако постаје нови Моцартов послодавац.

Колоредо је био интелигентан, музички надарен, праведан и вредан. Али био је и прилично поносит, па чак и сујетан човек. Од малих ногу окружен краљевима и принчевима, Моцарт није могао да толерише Колоредово аутократско опхођење.

Упркос томе, Волфганг Амадеус још две године остаје у малом провинцијском Салцбургу. Нема сумње да је Колоредо био довољно музикалан да препозна Моцартов таленат. Он је, у сваком случају, више него добро радио свој посао стварајући нову музику чак и у већем обиму него што се од њега очекивало.

Раскидање веза са Салцбургом

Раскидање његових веза са Салцбургом почиње 1775. године кад га је баварски изборни кнез замолио да напише оперу буфо „Лажна баштованка". Надбискуп тај позив није могао да одбије и опера је доживела огроман успех. Своје позориште надбискуп је прилагодио потребама гостујућих музичара, али не и оних дворских и Моцарт са тим није могао да се помири. Отац и син су затражили дозволу да крену на концертну турнеју, али Колоредо је то одбио. Тада је Моцарт затражио раскид сарадње. На турнеју је кренуо с мајком. Завршили су у Манхајму, родном граду породице Вебер. Моцарта је највише привукла Алојзија Вебер, којој је тад било шеснаест година. Била је лепа и имала је диван сопран.

Млади уметник је желео да отпутује у Италију с Веберовима како би Алојзија учила певање од најбољих. Леополд је одлучио да Волфганг и мајка ипак оду у Париз. Тамо су себи могли да приуште само скроман смештај. Уметник је зарађивао држећи часове музике. Клавир није имао, већ је вежбао код пријатеља. Мајка се разболела. Преселили су се у бољи смештај и, мада је мајци та промена годила, здравствено стање јој се погоршало. Трећег јула је умрла.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 30. мар 2017, 20:07) - Mocart vugla [нерегистровани]

Viljuska

E bas sam to hteo da kazem, I ja s primetio kada slusam neku stvar od Mocarta da ima u sebi nesto kao zrelog četvorostavačnog klasičnog simfonijskog oblika, sa menuetom ali to mi se samo ponekad ucini....

(четвртак, 30. мар 2017, 11:43) - Anonymous KS [нерегистровани]

Mocart simfoničar

Čak 36 od ukupno 50 sačuvanih Simfonija, Volfgang Amadeus Mocart je napisao do 1775. godine. To je, u svojevrsnom sažetom vidu, kaleidoskopski prikaz razvoja simfonijskog muzičkog roda,.od njegovih početnih oblika trostavačne "italijanske uvertire" (sa rasporedom stavova allegro - adagio - allegro), do prvog, osbovnog, zrelog četvorostavačnog klasičnog simfonijskog oblika, sa menuetom kao drugim ili što je češće slučaj, trećim stavom, umetnutim kao ostatkom, reliktom, sećanjem na baroknu svitu igara.