Жене и медији, 2. део

Телевизија у великој мери утиче на млађе генерације, тако да има могућност да креира вредности, склоности и ставове жена и девојчица на позитиван, али и на негативан начин. Зато је од суштинског значаја да их едукатори подучавају критичком процењивању и аналитичким вештинама. Развојем одговарајућих образовних и информативних програма који поштују вишејезичност и који су прилагођени и особама са оштећеним слухом, утиче се на свесност јавности, нарочито родитеља, о значају образовања без дискриминације и о важности једнаке поделе посла у породици (између дечака и девојчица).

Жене све више користе законодавни систем за остварење својих права, у многим земљама, али и у Србији. Међутим, као да још увек не постоји довољно јасно сагледавање постојећих права, то уједно и спречава жене да у потпуности уживају људска права и равноправност. Искуства многих земаља су показала да се жене могу оснажити и мотивисати да прихвате своја права, без обзира на ниво образовања и социо-економски статус.

Програми описмењавања путем медија допринели су да жене боље разумеју везу између тога како живе и која права имају и како да их остваре. Образовање на тему људских права жена, као и упознавање са механизмима за њихово остваривање, веома је важно да би жене реаговале на њихово кршење. То је посебно значајно за жене које су у рањивој позицији, јер би тако познавале своја права и приступ правној заштити.
Захваљујући ширењу комуникационих технологија, средства јавног информисања могла би да дају много већи допринос генералном напретку жена, промовишући родну равноправност, једнаке могућности и партнерске односе између мушкараца и жена, како у сфери политике тако и у вези са приватним ставовима и понашањем.

Током последње две деценије начињени су крупни кораци у информационим технологијама и мрежи глобалних комуникација, чиме се бришу националне границе и утиче на јавну политику, приватне склоности и понашање, нарочито на децу и омладину. 

Више је жена које раде у сектору комуникација, али је мало оних које су на позицијама одлучивања или у телима која утичу на медијску политику. Недостатак родне осетљивости у медијима је евидентан, само што се не чини готово ништа да се елиминишу родни стереотипи, који су изражени у јавном медијском сектору, али и у приватном, на локалном нивоу и у међународним медијским организацијама.

Савет за родну равноправност, Женска мировна група и Грађанска акција, настављајући активности у оквиру пројекта „Жене то могу у медијима", иницирали су потписивање Кодекса родно осетљивог медијског извештавања.
Тај кодекс су свечано потписали представници осам медија из општине Панчево (ТВ Панчево, „Омољчанин", „Наше новине", „Ивановачки добошар", „XXI- век", „Панчевачко читалиште", „Quicklook", „Либертатеа" и „Панчевац") 16. априла 2008. г. у малој сали Општине Панчево.

Медији су се обавезали на то да теме породичног насиља, трговине људима и секс трафикинга, чије су жртве најчешће жене, третирају с дужним поштовањем и без сензационализма.

Шта ваља чинити, какве активности предузети како би се „спасла" медијска слика о женама:

- припремити и емитовати у медијима емисије о здрављу жена и мушкараца, посебно младих, посебно о сексуалности и репродукцији, узимајући у обзир права детета на информације, приватност, тајност, као и на одговорности, права и обавезе родитеља;
- охрабрити пораст медијских програма за жене и програма које би водиле жене; кроз њих би се сагледало на који начин се води рачуна о потребама жена;
- постићи родни баланс у саветодавним, менаџерским и мониторинг телима медија;
- подржати истраживање о свим аспектима жена у медијима са циљем промене постојећих медијских политика;
- употребљавати родно сензитиван језик у медијима;
- формирати базу медија експерткиња;
- охрабрити жене да учествују у формирању кода понашања, или других механизама за уклањање стереотипа из медија;
- информисати новинаре и новинарке о родној равноправности, како би се укинули стереотипи и промовисале жене као људска бића, њихови потенцијали, таленти и остварења и њихов допринос развоју друштва...

Занимљив је пример дешавања у Википедији - највећа и најпопуларнија онлајн-енциклопедија замишљена је као бесплатан и лако доступан извор информација за све кориснике. Недавно спроведено истраживање открило је како једнакост којом се заклињу оснивачи Википедије у пракси баш и не функционише. Поразни резултати истраживања показују како у укупном броју сарадника Википедије учествује само 13% жена.

Иако на први поглед невидљива, родна дискриминација је присутна на свим нивоима „Вики- универзума". Текстови о тзв. женским производима (нпр. наруквице пријатељства) прилично су шкрти у поређењу са онима о бејзбол картицама и другим производима чији су примарни корисници мушкарци.
У чему је суштина? Неки аналитичари узроке неједнакости проналазе у самој онлајн култури. Промовишући отвореност и дигиталну анархију као основна начела, оснивачи Википедије су децидирано одбацили сва правила, па тако и она чији је примарни циљ осигурати разноликост и равноправност.