Учитељ Суворов и српско школство

Своју прву јавну школу Београд је добио 1613. године. Била је то исусовачка гимназија, коју је основао Бартол Кашић. Имала је 32 ученика и била је отворена за све, без обзира на веру и нацију. Радила је до 1623. године, а касније је њен рад обновљен у 18. веку. Године 1717. Београд су заузели Аустријанци и довели мисионаре, што је изазвало негодовање православног становништва, за које је покатоличење значило исто што и денационализација.

Тадашњи митрополит београдски Мојсије Петровић, због тога се обратио руском цару Петру Великом да му из Русије пошаље учитеље.

Већ тада је двору Петра Великог приступ имало неколико истакнутих људи из Србије или српског порекла: Панта Божић који је живео у Москви и који је био известилац Цара Петра Алексејевича за српске послове, официр Богдан Поповић, гроф српског порекла Сава Владиславић Рагузински.

Митроплит је писао Цару: "...Не тражимо богатства, него помоћи за просвету учења и за оружје душа наших, да би се супротставили онима који војују против нас".

Убрзо је из Русије стигао учитељ Максим Суворов доносећи са собом седамдесет граматика, десет речника и четири стотине буквара.

Само пет месеци после доласка, првог октобра 1726. године, Суворов већ отвара прву школу у Сремским Карловцима. По благослову Митрополита Мојсија, учитељ Суворов се 1727. године пресељава у Београд где такође отвара школу.

Предавања су почела другог фебруара 1727. године. Суворов је окупио 50 ученика, које је учио „десјатословју", буквару и рачунању.

Нажалост школа није била дугог века. Већ осмог септембра исте године, Суворов је морао да је распусти, јер су му се ђаци разишли због јесење бербе.

Нови развој просветне делатности Београд је доживео тек после ослобођења од Турака, када је поред Мале основана и Велика школа.

Припремила Јелена Радованов Живановић