Руси ће штампати моделе људских органа у свемиру

Научници имају основа за тако оптимистичне прогнозе. Две године је било потребно стручњацима компаније Три-де биопринтинг солушнс из московског иновационог центра Сколково да направе први руски биоштампач, али и да њиме „одштампају" штитну жлезду која је успешно пресађена ‒ мишу. Биоштампање је технологија штампања ткива и органа.

Прво се прави компјутерски модел органа, затим се од изворних ћелија добијају такозвани сфероиди ‒ конгломерати ћелија. Те ћелије су својеврсно биолошко мастило за производњу нових органа. Одштампани три-де (3D) модел ставља се у биореактор, где се сфероиди састављају и формирају микроткиво.

Руски биоштампач има највећу густину штампања на свету и обезбеђује скоро идеалну сличност одштампаног органа са „природним". Први биоштампач је направила америчка компанија Органово у сарадњи са аустралијском Инветек још 2009. године. Али руски штампач има одређене предности. Извршни партнер Три-де биопринтинг солушнс Јусеф Хесуани каже да 95 одсто постојећих штампача користи технологију која не обезбеђује неопходну густину ткива, док руски биоштампач има највећу густину штампања на свету и обезбеђује скоро идеалну сличност одштампаног органа са природним.

Цена руског штампача Фабион је око двеста десет хиљада долара, док слични страни штампачи коштају од двеста хиљада до милион долара, што је такође предност руског производа. Према речима комерцијалног директора Јулије Смирнове, прве примерке новог штампача купиће чувени Универзитет Станфорд, као и Универзитет Харвард.

Истовремено, руска компанија развија сарадњу са фармацеутском индустријом. „Коришћење модела одштампаних на биоштампачу и направљених од култивисаних ћелија омогућиће фармацеутским компанијама да истраже особине нових лекова још у фази преклиничких испитивања. Штампач 'уме' да штампа како здраве тако и патолошке ћелије", објашњава Јулија Смирнова.

Осим тога, компанија ради на стварању магнетног штампача који би се могао користити у свемиру. Магнетне честице у сфероидима и бестежинско стање у свемиру омогућавају штампање модела ткива и органа, и то не слој по слој, већ са различитих страна истовремено, што је много ефикасније. Тај биоштампач би требало да буде послат на Међународну свемирску станицу 2018. године.

Руска компанија такође разрађује биопен, минијатурни биоштампач који би хирург могао да користи, може се рећи, у оперативним условима, то јест ван болнице. Рецимо, биопен ће помоћи у замени оштећених делова коже страдалих од опекотина.

„Тешко је поверовати, али свим овим пројектима се бави тим од петнаест стручњака, уз пет гостујућих експерата", истиче Смирнова.

Приредио Бранислав Јарић