Аустријска национална библитека

Забележени су напори цара Леополда Првог да подигне зграду библиотеке крајем 17. века. Приликом турске опсаде, осамдесетих година седамнаестог века, та грађевина, која је била претеча Националне библиотеке, уништена је. Од тог неуспелог покушаја до краја изградње  објекта, дакле, до подизања прве праве библиотеке, прошло је четрдесет година.
Познати архитекта Јохан Бернхард Фишер, који је изградио и дворац Шенбрун, пројектовао је библиотеку, коју већина данашњих посетилаца не доживљава као свети црквени простор због  раскошног изгледа. Ипак, целокупна конструкција, укључујући и куполу, више одговара црквеним стандардима.

Простор је у целости осмишљен у духу барока, као свеукупно уметничко дело: архитектура, изложене фигуре и фреске на плафону одговарају свеобухватном концепту каквом је тежио цар Карло VI. На средини просторије постављена је његова статуа ‒ представљен је као Херкул, заштитник муза. Дакле, Карло VI је имао двоструку функцију: био је моћан војсковођа, али и љубитељ науке и уметности.

Тако је представљен и на фресци која се види на куполи. У средини је приказана његова апотеоза, дакле, његово уздизање на небо у пратњи Херкула и Аполона. „И ту је истакнута његова двострука улога ‒ владар је окружен оличењима разних врлина. Препознајемо и многе митолошке личности, које нам пружају веома јасну слику", објашњава др Андреас Фингернагел, директор Збирке рукописа и штампаних књига у Аустријској националној библиотеци.

Међутим, убрзо пошто је завршена, фреска је делимично оштећна због пукотине настале на куполи. Дворска библиотека је, наиме, подигнута на слабашним темељима једне старије грађевине. Зато је убрзо после завршетка радова умало дошло до пропадања куполе. Натписи на самој фресци откривају нам да је, убрзо након што ју је Данијел Гран насликао, она морала да буде обновљена. 

За време владавине Марије Терезије предузете су и мере како би се грађевина учврстила. У тој просторији данас се чува више од две стотине хиљада књига, претежно дела штампана између 1501. године и средине 19. века.

Приватна колекција принца Еугена Савојског чини централни део просторије. Баш као и цар Карло VI, он је био оличење сјајног војсковође и образованог човека. Његова библиотека је откупљена после његове смрти, 30-их година 18. века. Од тог времена изложена је овде, у средишњој просторији Националне библиотеке, где се уклапа у архитектонску целину.

Пре неколико недеља довршен је подухват који је трајао неколико година: сва дела из библиотеке су дигитализована. „Захваљујући томе, нећемо морати често да их вадимо с полица ‒она ће тако бити боље очувана, али њихов садржај ће и даље ће бити доступан сваком читаоцу", истиче др Фингернагел.

Разговор је део емисије РТС-а Старо српско писано наслеђе ‒ Српски рукописи, која је снимљена недавно у Бечу.