Човечанство игра у истом ритму

Упркос деценијама скептичности у вези са повезаношћу светског музичког наслеђа и универзалним карактеристикама музике уопште, ова студија пружа јаке доказе о постојању заједничких карактеристика музике на глобалном нивоу.

Резултати, објављени у Зборнику британске Националне академије наука, подржавају идеју да је музика снажан друштвени „лепак" који учвршћује друштвене везе унутар групе. Др Томас Кари са Универзитета у Екситеру наводи да добијени резултати помажу да се објасни зашто људи стварају музику. Они показују да се најчешће карактеристике у музици широм света односе на ствари које омогућавају људима да координирају своје активности, а указују на то да је главна функција музике - да окупи људе и веже друштвене групе.

Др Кари даље наводи да, када се на Западу помене музика - често се одмах помисли на индивидуално исказивање талента, нечије личности и емоција, погледа на свет, али глобално - музика има тенденцију да буде више друштвени феномен.

Тај став илуструје постојањем хорова, певањем националне химне, па и примером Северне Кореје као екстремног начина како се користе музика и плес за уједињење и координирање групе.

Истраживачи су анализирали 304 снимка стилски разноврсне музике из целог света. Иако нису пронашли апсолутно универзалне особине, открили су десетине статистичких општости, тј. карактеристике које су доследно присутне у већини песама различитих региона света. Међу њима су особине које се односе на терен и ритам, друштвени контекст и везе између музичких карактеристика.

Резултати су показали да су ритмови на основу два или три удара били присутни у музици свих региона из узорка - Северне Америке, Централне и Јужне Америке, Европе, Африке, Блиског истока, Јужне Азије, Источне Азије, Југоисточне Азије и Океаније.