Бела Барток

Престанак функционисања једног чула увек значи наступање, а понекад и боље функционисање другог чула.

Мук је добар проводник, он преноси човеку сакривено у оном што се чуло, пушта да до њега допру гласови свеопште тајне.

Мук је пустиња у којој цвета - музика.

Музика није разговор, будући да се одвија у једном смеру. „Језик музике" је илузија израза, исто што је и, на пример „говор цвећа", или есперанто - значи средство израза. Када је неки небитни критичарчић Белу Бартока оптужио за варварство у музици, одговорио му је оригинално, својим језиком - „Алегром барбаром" за клавир, изражајном музиком коју кињи, злоставља и бесно гази, коју је изложио хуљењу и ругању насиља, али генијалног, тако различитог од разорног.

Русоло је рекао: „Данас, бука суверено влада људском сензибилношћу. Више на улици не чујемо људске гласове. У заглушној атмосфери великих градова, као и у некад тихим селима, машина данас ствара тако много разних шумова да чист тон својом нејакошћу и уједначеношћу не буди никаква осећања".

А још давније, Лајбниц каже: „Велики композитори су често убацивали дисонантне акорде да би узбудили и узнемирили слушаоца који, тражећи исход, осећа још већу радост кад се врати на своје место." Напосле, сетимо се да је још Питагора у ковачкој радионици чуо кварте и квинте.

Сам Барток је означио опусом један своју „Рапсодију за клавир и оркестар". Тек свршени студент будимпештанске академије, задојен педагогијом Кеслера и Листовог учитеља Томана, изврстан пијаниста вундеркинд, концертира већ од своје десете. Будући да тада кроз њега проговарају Брамс, и још више Томанов учитељ Франц, подразумева се чардаш - цигански стил.

Хладан туш је била изјава председника жирија Париског такмичења, руског виолинисте Леополда Ауера: „Композиција је нешто ново, али ја сам престар да бих је разумео". Хладан туш, или иницијација?

Да ли би Барток могао да се назове Моцартом двадесетог века? Херберт Рид каже да „кад престанемо да будемо деца, углавном смо мртви". А Гостушки се наставља: „Да ли он заборавља да само усавршен човек има право да се понаша као дете? Деца пате због своје инфериорности и зато теже усавршавању." Многи уметници које је Рид подржавао знали су за ту игру боље од њега: глумили су инфантилност очекујући да их зато сматрамо усавршеним. А нису били ни једно ни друго!

Фонограф је био значајан Бартоков реквизит. За њега нису биле довољне само мелодије покупљене по околним мађарским селима. Трагао је и по: Анадолији и Турској, Египту и Алжиру, Украјини, Бугарској, Румунији, Словачкој, као и по целој бившој Југославији.

Као куриозитет служи податак да је на основу уређивања око 2 600 епско-лирских, претежно гусларских песама са подручје Книнске крајине - Гацка, Бихаћа, Кулен Вакуфа и Босне, стекао докторску титулу на Универзитету Колумбија у Њујорку, 1940. године. Иако је Европу прокрстарио уздуж и попреко, а Америку делимично, нису му биле инспиративне, рецимо, холандске или француске мелодије. Очигледно су га интригирале управо егзотичне хармоније и ритмови.

Непревазиђеном збирком 153 клавирске композиције Барток је осликао себе-пијанисту, себе-композитора, себе-истраживача и себе-учитеља. „Микрокосмос" је настајао у најплоднијој животно-стваралачкој деценији, двадесетих и тридесетих година прошлог века. Без претензија да сумира клавирски стил прве половине савременог доба, чак и да напише дидактичко дело (све док није почео да подучава сина), ова постепена градација од најлакших до најтежих етида достојно и поносито јесте баш то.