Прича о злату

Злато је један од првих метала који су људи почели да обрађују, одмах после Каменог доба. 

Племенити метал цењен у свим старим цивилизацијама од Старог Египта, Римског царства, Кине до Царства Инка и Астека. На стешком језику злато значи "измет богова." Злато из српских рудника ископавали су још Трачани, Дачани и стари Римљани.

Лежишта злата има на свим континентима, чак и на Антарктику, али тамо је копање руда забрањено.

Најбогатија земља богата златом у древном свету био је Египат. У тамошњим ископинама нађени су мачеви од кремена са позлаћеним дршкама, а добијање злата се помиње и у најранијим списима цивилизованог света.

Описи процеса дробљења кварца и пречишћавања злата нађени су у египатским гробницама, око 2500. године пре нове ере. Исто важи и за мапу која показује области у којима се вадило злато 1350-1330. године пре нове ере.

Стари Египћани експлоатисали су злато из рудника у Нубијској пустињи. Плиније, 77. године нове ере, описује процес амалгамисања (везивања злата за живу) за вађење злата, а процес купелације (топљење са оловом) за пречишћавање злата описан је у другом веку нове ере. На исти процес се, вероватно, позива и Јеремија, у Старом завету, око 600. године пре нове ере.

Злато је један од најтежих метала, густине 19.3, а тегљивост и ковност су такође велики : од 1 гр злата може да се извуче жица дужине 3 км, а ковањем или ваљањем могу да се добију листићи дебљине 0,0001 мм. који имају, у одбијеној светлости, жуту, а у пропуштеној светлости зелену боју.

Изузетно је по електро и топлотној проводљивости. Спада међу најпостојаније метале на хемијске утицаје и зато се назива племенити метал. На њега скоро никакво дејство немају ни киселине ни базе. Никада не рђа.

До сада је ископано око 192 хиљаде тона злата, сматра се неуништивим металом и одлично се рециклира, а већина злата које данас постоји у свету је рециклирано.

Највеће залихе злата налазе се у океанима, али још увек није исплативо користити их.
Злато постоји и у свемиру, на планетама и астероидима, али не у великој количини.

Део злата потиче из свемира, са метеора који су падали на Земљу током 200 милиона година њеног формирања.

Злато важи за прву светску валуту, јер некада су све валуте биле везане за цену злата. То је био такозвани "златни стандард", који је важио у 19. и 20. веку.

Многе државе користе злато као државну резерву,основа је новчаног система већине земаља, због чега су огромне количине ван промета, у трезорима банака, као подлога новцу од хартије и формирању златних резерви.

На израду зубних протеза и јувелирске радове одлази тек незнатни део произведеног злата.

Чистоћа овог метала се изражава у каратима. Чисто злато има 24 карата. Златне олимпијске медаље не праве се од злата. Прописано је да морају да садрже 92, 5 процената сребра и 6 грама злата.

Резерве злата 

Америка има највеће резерве злата на свету, које чува у посебном војном утврђењу Форт Кнокс. А држава у којој има највише златног накита је Индија. То је метал који од давнина привлачи пажњи људи.

Наука данас може да оствари вековни сан о добијању злата из других метала. Неутронским бомбардовањем иридијума, платине, живе и талијума у нуклеарним реакторима добијени су радиокативни изотопи злата. Ово, наравно, нема практични значај.

У последње време техника је све заинтересованија за овај метал. Због изузетне проводљивости и постојаности, злато се све више користи у електротехници, првенствено у рачунарским и телекомуникационим системима.

Све се чешће примењује у ваздухопловству и космичкој технологији, па се може претпоставити да ће се овај драгоцени метал преселити из челичних сефова банака у фабрике и лабораторије.