Родна равноправност и здравље жене 2. део

Иако су помаци у погледу здравствене заштите жена очигледни, потребно је да се и даље ради на адаптирању објеката у циљу несметаног приступа здравственим установама жена са инвалидитетом.

Када су жене са инвалидитетом у питању, друштвене улоге нема јер влада стереотипно мишљење да због свог инвалидитета не могу да брину о другима, буду добре супруге, мајке (сексуално пожељне особе). Због тога су стављене у позицију да као жене уопште не постоје. Што је степен жениног инвалидитета „тежи", тежа је и могућност да се уклопи у норме и стандарде. Све то доводи до тога да се жени са инвалидитетом ускраћују многа права, нарочито у области здравствене заштите.

Неприступачне здравствене установе, неодговарајући приступ медицинског особља, неприлагођеност медицинских апарата за жене са инвалидитетом, као и недостатак информација,  основни су узроци лоше здравствене заштите. Посебна баријера за жене са телесним инвалидитетом односи се на гинеколошке амбуланте у домовима здравља и неприступачне гинеколошке столице.

Шта је потребно предузети?

Жене се суочавају са болестима специфичним за свој пол, са посебним ризицима ка одређеним болестима и зато је потребно препознати и предузети одговарајућа истраживања и пружати одговарајуће услуге.
Опште здравље женске популације јесте суштинско питање и елементарни услов за квалитет живота жена. Женско здравље одражава се на укупно здравље становништва и на његову добробит, а посебно је важно и за популациону политику. Зато се мора обезбедити како примарна тако и секундарна здравствена заштита, односно превенција, мрежа саветовалишта и основних здравствених услуга, а затим и посебни, специфични и високоспецијалистички третмани.

Потребно је:

‒ развити одговарајућу мрежу службе примарне заштите, како би била подједнако доступна свим корисницама;

‒ поједноставити процедуре коришћења здравствених услуга и прилагодити радно време, распоред амбуланти и осталих здравствених установа како би се одговорило на различите потребе корисница;

‒организовати систем саветовалишта, телефонских и онлајн саветовалишта за пружање савета и информација о здравственим проблемима. 

Потребно би било да се формирају мобилни тимови за рано откривање обољења и стања код Ромкиња, избеглих и интерно расељених жена, жена у сеоским срединама и удаљеним подручјима; да се жене тих групација едукују о важности очувања сопственог здравља и о правима и могућностима које имају у оквиру здравственог система; да се ради на побољшању животних услова и стандарда опште хигијене код жена које имају отежане услове за то.

За жене са инвалидитетом потребно је да се опреме посебне гинеколошке ординације са специјалним столовима у већим здравственим установама, као и да се убрза набавка савремених справа и помагала и омогући чешћа замена старих за нове.

Подразумева се ‒ да се у целокупном систему здравствене заштите остварује поштовање права жена на приватност и поверљивост информација, као и право на слободно одлучивање о медицинским процедурама и интервенцијама које се односе на здравље. Из поменутих разлога неопходно је радити на едукацији здравствених радника о правима пацијената, обезбедити доступност услуга заштитника права пацијената; обезбедити информације о правима пацијената оглашавањем на видним местима у здравственим уставовама, штампањем материјала и објављивањем тих информација у медијима.

Обољења репродуктивних органа и сексуално преносиве болести чине 20% болести код жена. Репродуктивно и сексуално здравље је важно за сваку особу у сваком периоду живота.

Унапређење здравља жена огледа се и у томе да се обезбеде доступна и сигурна контрацептивна средства; да се примењују најсавременије методе за лечење неплодности, укључујући и вештачку оплодњу; да се развијају саветовалишта за репродуктивно здравље, посебно младих, у којима би они стицали знање и вештине за безбедан секс и одговорно родитељство.

За квалитетно потомство потебно је упорно уводити савремене методе и технике у поступак порођаја, са циљем елиминисања застарелих болничких протокола и развојем здравствених установа пријатељски оријентисаних према мајци и бебама.

Тамо где још то није организовано, добро би било да се омогући присуство партнера на порођају, да се развијају алтернативни приступи порођају (као што су амбулантни порођај и порођај код куће), као и да се организују вежбе за безболни порођај. Важно је формулисати програме за едукацију мајки и очева и старатеља о адекватним начинима бриге и старања о деци.

Потребно би било да се спроведе вођење родно разврстаних евиденција и прикупљање података из здравствених институција, да се спроведе адекватно истраживање, изврше процене и евалуације које препознају различита искуства и специфичне потребе жена, како би се обезбедиле делотворне здравствене услуге за жене.

Бављење спортом ради рекреације обезбеђује очување физичке кондиције и доброг здравља, а постизање врхунских резултата у спорту промовише жене као успешне и способне.
Стога је веома важно да се са редовном физичком активношћу почне у најранијем добу, ради правилног раста и развоја девојчица, као и да се те активности одрже што дуже и у познијем животном добу, ради очувања здравља и виталности.

Мали је број жена у спортским савезима, комитетима, управним одборима... Требало би да се ради и на томе да се жене укључе у рад спортских управа, и то по узору на документа Међународног олимпијског комитета.

Повећање учешћа жена у креирању здравствених програма и одлучивању о здравственој политици представља пут ка уградњи специфичних женских потреба и интереса у систем здравствених услуга. Успостављање механизама за укључивање и подршку удружења, посебно женских, професионалних група и других тела која раде на побољшању здравља жена у процесе доношења одлука и креирање програма и активности намењених унапређивању здравља жена, обезбеђује адекватно уважавање родних аспеката у области здравства.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 17. дец 2016, 15:03)
Учитељица [нерегистровани]

Ма шта ми рече?!

Познајем жене интелектуалке које су код гинеколога биле задњи пут у трудноћи. Нити траже нити иду на превентивне специјалистичке прегледе, него само онда кад болест узме маха. Исто важи и за зубара. Уместо "сексуалног васпитања" уведите у школе здравствено васпитање и немојте избацивати веронауку, па ћемо имати здравије генерације и физички и духовно.