Масони Југославије: Виктор Новак 1942. године

Виктор Новак је био ухапшен одмах по окупацији и неколико месеци задржан као талац. Затим је пуштен, али је поново ухапшен у ноћи између 4. и 5. новембра 1941. У Бањички логор спроведено је нешто више од 200 масона. Од јануара 1942. г. пуштани су из логора, али су и даље имали статус талаца. Морали су да одговоре на 33 питања. Од одговора је зависила њихова судбина. Виктор Новак је своје одговоре написао ћирилицом. Интегрални одговор чува се у Архиву Југославије (Фонд 100).

Лични подаци и школска спрема

„Зовем се др Виктор Новак (+Ана, рођена Јурјевић и + Јосип Новак). Рођен сам у Стубици Доњој, родном месту Матије Гупца, 4. фебруара 1889. основну школу, гимназију и универзитет сам свршио у Загребу (1912/1913), а онда сам допунио своје науке у Риму на Универзитету у Ватиканској школи за палеографију и дипломатику. Докторирао сам у Загребу 1915/1916. г., где сам и промовиран на част доктора филозофије."(...) „Ожењен сам Српкињом Павом Бошковић (1907), средњошколском професорком. Имам двоје деце, кћерке Наду (1919) и Јасну 1925, обе крштене у Загребу, у српскоправославној цркви."

Непоуздан још у Загребу

Дипломирао је 1913. године и, како је одговорио Танасију Динићу, с обзиром на то да је био „национално непоуздан", није могао да ступи у државну службу. Тек је 11. новембра 1915. постављен за суплента Реалне гимназије у Загребу. Научну каријеру је наставио у Универзитетској библиотеци у Загребу, а 1920. године, како је рекао, „хабилитирао сам а као доцент за палеографију и дипломатику на Филозофском факултету у Загребу".

О напредовању у служби

 Године 1921. изабран је за суплента исте катедре на којој је 11. јула 1922. заузео место шефа као редовни професор. На јесен 1923. године изабран је за редовног професора Помоћних историјских наука и хрватске историје на Универзитету у Београду, где је одржао приступно предавање марта 1924. године. Као масон и национално непоуздан окупационим властима у Београду (1942) одговорио је: „На тој сам дужности (са додатком предавања опште историје средњега века) све до данас непрекидно као шеф Катедре и управник Семинара за помоћне историјске науке и историју средњег века - сем у време мога талаштва од 23. априла до 21. јула 1941. (заправо 7. јула) и од 4. новембра 1941. до 28. марта 1942, кад сам ослобођен из талачког затвора."

Југословен

Виктор Новак је, као и други масони, у Загребу био национално непоуздан као присталица југословенства, а у Београду, тадашњим властима, јер су сматрали масоне енглеским присталицама и кривцима за рат у коме се краљевина распала.

О југословенству је Виктор Новак одговорио: „Још у раној младости припадао сам оном духовном колу омладине коју су формирали идеолози југословенског народног јединства. Као такав, још за време универзитетских студија, у својим самосталним научним изучавањима обратио сам нарочито сву своју пажњу на делања оних историјских сила које су помагале спајању нашег разједињеног - верама и државама - народа, као и оних који су били у служби тога разједињавања. Тако сам и ја властитим научним проучавањем дошао до сазнања и истине за коју су се у прошлости залагали најбољи синови нашег народа." 

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 26. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи