Енглески „под обавезно"

Познавање енглеског језика једна је од најпожељнијих ставки у биографији кандидата на конкурсу за радно место. Највећа заинтересованост за учење енглеског у нашој земљи била је седамдесетих година прошлог века, откада тај језик не губи на популарности.

Интересовање за учење енглеског језика и књижевности у Србији потиче много пре оснивања посебне катедре за англистику у Београду, 1929. године.

Седамдесетих година 19. века у курсеве књижевности на Великој школи (која је претходила Универзитету у Београду) укључивана су предавања о енглеским књижевницима, углавном о Шекспиру и Бајрону.

Од тада популарност енглеског језика расте а своје златно доба доживљава 70-их година прошлог века.

„То је језик који је и по броју говорника и по географској раширености ‒ први у свету", каже Јелена Каруповић, професор енглеског језика на Институту за стране језике у Београду.

Стручњаци не верују да ће на светском нивоу било који други језик моћи да угрози суверену прву позицију енглеског језика.

Каруповићева каже да се данас подразумева макар познавање енглеског језика, док се на знање других језика гледа као на додатну предност. Сваки језик се бори за своју популарност.

„Било да је у питању путовање, дружење, образовање, усавршавање знања из било које области и науке, било коришћење интернета и савремених технологија ‒ енглески је увек ту!", објашњава професорка. Тешко да ће било који језик, рачунајући и немачки језик и неке нордијске језике (за које у последње време постоји заинтересованост), угрозити доминацију енглеског језика.

„Језици задовољства" и „језици професије" 

И док су, на пример, италијански и грчки језик неретко виђени као језици који се уче из задовољства, неки други језици, међу којима је наравно и енглески ‒ уче се због потреба на тржишту рада. 

Срђан Андријанић из Одељења за информисање и издаваштво Националне службе за запошљавање каже да од укупног броја незапослених у евиденцији Службе, око 23 одсто изјављује да поседује одређено знање енглеског језика. Наводи да је енглески језик и даље тражена ставка од стране послодаваца, док су скандинавски језици и, на пример, немачки језик - мање захтевани.

Међутим, како наводи, пут популарности страних језика међу кандидатима за радна места увелико ће зависити и од будућих улагања страних инвеститора.

Грађани Србије су на 17. месту међу становницима 72 државе света на основу критеријума познавања енглеског језика, утврдила је међународна компанија за образовање.

На првом месту је Холандија, на другом месту Данска, а следе Шведска, Норвешка, Финска, Сингапур и Луксембург. Док статистика каже да у већини држава енглески језик боље говоре жене - у Србији је та предност на страни мушкараца.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи