Аладин као кинески књижевни јунак

„Аладин и чаробна лампа" једна је од прича коју приповеда Шехерезада у „Хиљаду и једној ноћи". Као султанова конкубина, Шехерезада прибегава лукавству не би ли се спасила од султана који своје љубавнице наредног дана лишава живота: она започиње низ прича прекидајући их на одређеном месту како би их наставила наредну ноћ, и тиме продужила себи живот.

Прича о Аладину је најпознатија и најпопуларнија, јер има све елементе за то: егзотично окружење, јунака који сазрева кроз разне догађаје, магију, прелепу принцезу, злог противника (или двојицу, у зависности од верзије приче).

Међутим, она првобитно није била саставни део „Хиљаду и једне ноћи", већ ју је почетком 18. века придодао  француски преводилац Антоан Галан.

Он је причу чуо од сиријског приповедача из Алепа, а радња је смештена у Кину, нема никаквих сличности са причама из „Хиљаду и једне ноћи" и не појављује се ни у једном рукопису.

Јасмин и Бадрулбадур

Пошто је Галан додао ову сторију збирци, она постаје најпознатија прича „Хиљаду и једне ноћи".
Разлог због кога публика углавном мисли да је прича о Аладину арапског порекла лежи у томе што многи ликови јесу муслимани, са арапским именима.

У Дизнијевој верзији, јунакова љубав зове се Јасмин, а у оригиналној причи њено име је Бадрулбадур, што на арапском значи „пун месец свих пуних месеца".

Поред сторије о Аладину, међу најпознатије Шехерезадине приче убрајају се и „Али-баба и четрдесет разбојника" и седам прича о путовањима Синбада Мореполовца.

Занимљиво је да оне такође нису првобитно припадале „Хиљаду и једној ноћи", већ их је Галан додао чувеном делу.

Приредила: Татјана Цвејић